Opsada Pariza (885–886)

Opsada Pariza (885—886) je bila vikinška opsada glavnog grada Zapadne Franačke (Francuske). Vikinzi iz Danske nisu uspeli da zauzmu Pariz. To je bio najznačajniji događaj tokom vladavine Karla Debelog. Karlo Debeli je postao omražen u celom carstvu jer nije na vreme pomagao opkoljenom Parizu, a kad je i stigao dao je Vikinzima otkup, iako ih je mogao dotući. Zbog toga je Karlo Debeli zbačen sa vlasti 887. godine.

Uvod

Vikinzi su postali glavna opasnost u kontinentalnoj Evropi tokom kasnog IX veka. Normani su napadali kontinentalnu Evropu, Danci britanska ostrva, a Varanginjani i Šveđani Rusiju i Baltik. Vikinzi su dolazili sve do Mediterana i napadali su i hrišćane i muslimane. Napadali su po obalama i duž plovnih reka Francuske, Španije i Italije. Najviše su napadali Holandiju i Belgiju i obližnja područja Francuske i Nemačke.

Karlo Ćelavi je još 865. stvorio odbrambeni sistem protiv Vikinga

Tako su 845. napali Pariz. Tokom 860ih učinili su to još tri puta, napuštajući područje tek kad bi nagomilali dovoljno opljačkanog blaga ili kad bi dobili dovoljan otkup da ne pljačkaju određeno područje.

Tokom 864, Karlo Ćelavi je pripremio Francusku za buduće opasnosti, pa su po Ediktu iz Pistra sagrađeni mostovi sa odbrambenim utvrđenjima preko Sene. U Parizu su tada izgrađena dva mosta, koja će imati veliku ulogu 20 godina kasnije, tokom opsade 885. godine.

Velike nade dolaskom Karla Debelog na vlast

Francuska je trpela zbog mnoštva kraljeva, koji su kratko vladali, sve do pojave Karla Debelog, koji je bio kralj Italije, Nemačke i Francuske. Nade su porasle zbog ujedinjenja carstva Karla Velikog.

Opsada

Vođa Danaca, Zigfrid zahtevao je otkup od Karla Debelog, ali Karlo je odbio. Zigfrid je došao sa 700 brodova i 30.000 Danaca do Pariza.

Pariz je u to doba bio grad na ostrvu. Strateški značaj grada dolazi od mogućnosti blokade prolaska brodova niz Senu. Blokada se izvodila pomoću dva nisko-ležeća mosta. Jedan je bio drveni, a drugi kameni most. Čak ni niski vikinški brodovi nisu mogli proći ispod mostova. Odo Pariski se pripremao za dolazak Vikinga. Imao je dve kule, koje su branile svaki most. Imao je samo 200 ljudi sa oružjem.

Vikinzi su došli 25. novembra 885. i tražili su plaćanje danka. Kad je to odbijeno započeli su sa opsadom. Već 26. novembra napadaju severoistočnu kulu sa katapultima i kišom strela i kamenja. Odbijeni su vrelim uljem. Toga dana odbijeni su svi vikinški napadi, a Parižani su preko noći izgradili još jedan sprat na kuli.

Vikinzi napadaju 27. novembra ovnovima, vatrom i potkopavanjem. Toga dana se i opat pridružio obrani.

Dva meseca su Vikinzi kopali, pravili rovove. Januara 886, pokušali su da napune plićake raznim otpacima, da bi mogli da prođu oko kula, ali ponovio nisu uspeli. To su radili i sledeća dva dana. Zatim su trećeg dana zapalili tri broda i usmerili ih prema drvenom mostu. Brodovi su potonuli pre prave vatre na mostu, ali su uspeli da malo oslabe most.

Velike kiše su 6. februara bile potpomognute bačenim otpadom u reku, tako da je reka potopila mostove. Potpore od mostova su popustile i jedan most je reka odnela. Severoistočna kula je postala izolovana sa samo 12 branilaca. Vikinzi su zahtevali od te dvanaestorice da se predaju, a kad su ovi to odbili, usledio je napad, u kome je jedanaest branilaca ubijeno, a dvanaesti je zarobljen. Taj zarobljenik se oslobodio i pobio je mnoge pre nego što su ga zaustavili.

Odo Pariski odlazi da traži pomoć

Vikinzi su ostavili deo vojske da drži opsadu, a većina je krenula u pljačku po okolnim područjima Le Mansa i Čartra. Odo Pariski je uspeo da se provuče kroz vikinške linije i krenuo je u Italiju da traži pomoć od Karla Debelog. Glavni Karlov vođa iz Nemačke Henrik Saksonski došao je do Pariza. Moral Vikinga je opao, pa je Zigfrid bitno smanjio cenu i tražio je 60 funti srebra da bi digao opsadu Pariza. Zigfrid je otišao u aprilu, a ostavio je Rola da drži opsadu.

Karlo Debeli ne žuri da se obračuna sa Vikinzima

U maju u Parizu se raširila bolest. Odo Pariski je ponovo prošao kroz vikinške redove da bi tražio pomoć Karla Debelog. Karlo je dao nešto vojske, pa su se Odo i Henrik Saksonski borbom probijali do Pariza. Međutim, Henrik je umro.

Leti su Danci izvršili poslednji pokušaj osvajanja grada, ali bili su odbijeni. Velika carska vojska stigla je tek u oktobru i razjurila je Vikinge. Karlo Debeli je opkolio vođu Vikinga Roloa i njegovu vojsku. Međutim, Karlo Debeli nije želeo da se bori, iako je bio mnogo jači. Karlo je u proleće 887. dao Vikinzima 700 funti srebra zbog toga što se povlače.

Posledice

Izdati Parižani i Odo Pariski nisu puštali Vikinge niz Senu, pa su Vikinzi morali da vuku čamce kopnom do Marne. Karlo Debeli je postao omražen u Francuskoj, a i u Italiji i Nemačkoj. Zbačen je sa vlasti 887, a Francuzi su izabrali Oda Pariskog da im bude kralj. Kasnije je i brat Oda Pariskog postao kralj.