Wikipedija

Kraftivizam

Kraftivizam (engl. craftisvim, od reči craft za "veštinu" i activism za "aktivizam") je oblik aktivizma, koji obično sadrži elemente anti-kapitalizma, zaštite životne sredine, solidarnosti ili trećeg talasa feminizma, a koji je usmeren na praktikovanje veština - koje se tradicionalno nazivaju "domaćim radinostima". Kraftivizam, između ostalog, uključuje različite oblike pletenja, uključujući ulično pletenje (yarn-bombing) i vezenje (cross-stitch). Kraftivizam je društveni proces kolektivnog osnaživanja, akcije, izražavanja i pregovora. U kraftivizmu, učestvovanje u društvenom, performativnom i kritičkom diskursu tokom rada je od ključne važnosti za proizvodnju i distribuciju.[1] Osobe koje se bave ovom delatnošću su poznate kao kraftivisti.

Pozadina uredi

Termin kraftivizam je skovala, 2003. godine, spisateljica Betsy Greer da bi spojila odvojene sfere zanata i aktivizma.[2][3] Njena omiljena samokreirana definicija termina kaže: "kraftivizam je način gledanja na život, gde izražavanje mišljenja kroz kreativnost povećava snagu vašeg glasa, produbljuje vaše saosećanje i potragu za pravdom čini beskrajnom."[4]

Iako je termin kraftivizam skorašnji dodatak leksikonu veština, upotreba zanata-umeća kao subverzivne taktike može se naći kroz istoriju. Prvo, reč zanat, veština, umeće (craft) često se vezuje za trikove. Nazivamo nekoga veštim kada ga identifikujemo kao mudrog i lukavog.[5] Na grčkom, reklo bi se "ispredati" zaveru. Slično tome, francuska reč za trik je tricoter, što znači vezati zajedno ili vezati u čvor.[6] U Dikensonovom romanu Priča o dva grada, lik Madame Defarge, sudionice Francuske revolucije, tajno kodira imena onih koji će uskoro biti pogubljeni u svoje pletenje.

Feminizam uredi

Kraftivizam se snažno identifikuje sa feminističkim pokretima. Kraftivizam je često tumačen kao da je proizašao iz trećeg talasa feminizma, ali feministički aktivizam i umeća bili su i pre toga objedinjeni.[7]

Prakse zanata, veština, umeća (crafts) ili "domaće umetnosti" su tradicionalno postojale i bile prostorno organizovane u okviru privatne sfere. Dakle, rad i proizvodnja zanata, veština, umeće (crafts) je generalno interpretirana kao neproduktivan ženski rad u kući, jer nikada nije integrisan u sistem koji donosi profit. Umesto toga, on je marginalizovan i potcenjen.[8] Kao rezultat toga, značajan i kreativan rad žena u privatnoj sferi - odevanje porodice, pletenje ćebadi, tkanje na razboju - nije dobio isto poštovanje kao aktivnosti gde muškarci dominiraju u javnom domenu. Osim toga, patrijarhat je bio uspešan u zahtevu za ovim domaćim vrednostima za ženе, koristeći to kao način da zadrži žene u smislu nametanja podređene uloge.[9] Rast potrošačkih zanata, uključujući komplete, transfere i ready-made dizajn, dodatno je umanjio status zanata, veština, umeća (crafts) i ženske amaterske prakse.[10] Žene i njihova umeća su isključeni iz fine umetnosti i kao rezultat toga, mnoge žene su usmerile svoju kreativnost u pravcu zanatskih praksi. Veštine su bile "univerzalne ženske umetnosti koje transcendiraju rasu, klasu i nacionalne granice. Vez je jedna umetnost u kojoj su žene kontrolisale školovanje svojih ćerki i proizvodnju umetnosti, a bile su i kritičari i publika".[11] Iako su prakse zanata bile prostorno organizovane u okviru privatne sfere, žene bi povremeno organizovale grupe da se angažuju u ovim praksama i kolektivno. U ovim zanatskim krugovima ili sastancima, žene ne bi samo delile obrasce i veštine, već bi i učestvovale u razgovorima o svojim životima u privatnoj sferi. Ove grupe žena bi razgovarale o njihovim životima i ličnim borbama sa kojim se susreću kao žene. Ova vrsta grupne diskusije je oblik aktivizma ukorenjenog u podizanju svesti (engl. Consciousness raising) koji je bio ključ drugog talasa feminizma, što je pomoglo da se podigne svest o vrstama ugnjetavanja, koje su žene doživljavale u svakodnevnom životu.

Pokreti za borbu protiv kapitalizma, protiv iskorišćavanja jeftine radne snage i Uradi-Sam pokret (DIY) popularizovali su kraftivizam. Ovi pokreti su uticali na treći talas feministkinja da usvoji kraftivistički etos. Većina oblika kraftivizma jako je povezana sa trećim talasom feminizma. Treći talas kraftivističkih feministkinja pokušava da poremeti tradicionalnu povezanost rukotvorina sa domaćinstvom i to svesnim prihvatanjem domaćih radinosti, tvrdeći istovremeno da se radi o feministkinjama koje to rade svesno (za razliku od generacije njihovih majki, feministkinja drugog talasa, koje su odbijale sve što je povezano sa kućom). Feministkinje trećeg talasa se vraćaju pletenju, šivenju i drugim aktivnostima tradicionalno feminiziranim i povezanim sa privatnom sferom. Putem ove reklamacije, savremena žena teži da se ponovo poveže sa umetničkim formama kojima dominiraju žene, da učini legitimnim značaj potcenjenih veština, kao i da pokaže da žena 21. veka ima privilegiju da se izrazi kroz veštine, sa manje ograničenja koje nameće patrijarhat. Ovaj čin otpora i rušenje dualnosti javno-privatno izražava se fizički kroz javno pletenje i zanatlijske krugove, koji uzimaju aktivnosti iz privatne sfere i stavljaju ih u prostor grada kojim dominiraju muškarci.[12] Jedan primer bi bio Anarchist Knitting Mob, koji je održao "masovno pletenje", događaj u parku na Trgu Vašington, kao počast umrloj aktivistkinji i urbanistkinji, Jane Jacobs.[13] Pletači su dekorisali drveća, klupe i signalne svetiljke sa šarenim predivom i jedinstvenim dezenima.

Kritika uredi

Ženski zanati često su bili potcenjeni ili ignorisani u svetu umetnosti. Smatrano da pripadaju manjoj kulturnoj sferi i kategorisani su pod takvim terminima kao "primenjene", "ukrasne" ili "manje" od drugih oblika umetnosti, kao što su slikanje ili skulptura. Ova kritika ženskih zanata i kraftivizma kao "manje" umetničke forme je osporena u okviru diskursa feminizma. Neki feministički diskursi o umetnosti isključuju kraftivizam. Ova feministička intervencija u svetu umetnosti održava hijerarhiju umetnosti gde zanat pripada nižim oblicima umetnosti. Neke feministkinje posmatraju kraftivizam kao jačanje porodičnog života i smatraju ga nazadovanjem feminističkih ciljeva, a ne subverzivnom taktikom.[14]

Zaštita životne sredine uredi

Kraftivizam je takođe fokusiran na ideje očuvanja životne sredine i održivosti. Prilikom kupovine novih materijala, mnogi kraftivisti biraju organske materijale i fair trade proizvode kao što su domaće predena prediva. Ipak, još popularnija u pokretu je upotreba starina, štednja i ponovno korišćenje istih (ili istrošenih) stvari, za drugu namenu s ciljem smanjenja otpada i promocije ponovnog korišćenja. Ovaj prikaz dovitljivosti priznaje ograničenost resursa na Zemlji, i vrednovanje kvaliteta u odnosu na kvantitet. Kraftivistica Betsy Greer navodi sledeće: "Dok ja mislim da je krafting postao nešto sasvim elitističko i stvar klike u nekim oblastima, u svom srcu, to je u velikoj meri napravljeno za pojedince koji cene i svoje vreme i svoj novac."

Antikapitalizam uredi

Istorijski gledano, rukotvorine su predstavljale predkapitalističku produkciju, u kojoj je svaki nastali predmet imao "upotrebnu vrednost", termin kojim se poredi korisnost predmeta u odnosu na ekvivalent razmene.[15] Sadam sa kapitalističkim sistemom koji podrazumeva masovnu proizvodnju, rukotvorine su postale roba koja se kupuje i prodaje za novac, ukoliko ima "razmensku vrijednost".[16] Tokom ovog pomeranja sa "upotrebne vrednosti" na "razmensku vrednost", manje se cene vreme i veština potrebni da nastane neki predmet; bitnije je predmet učiniti dostupnim masama i za što manje novca. Tradicionalno povezani sa jakom zajednicom, tako vitalnom za proizvodnju i distribuciju umeća, krafting je izgubio svoju upotrebnu vrednost i postaje "zarobljenik kapitala".[17]

Popularan način da se odupre komodizaciji zanata je Uradi-Sam ili DIY pokret (Do-It-Yourself). Popularizovan putem "fanzina" iz 1990-tih, DIY inspiriše ljude da budu nezavisni i da se manje oslanjaju na tržište za osnovne potrepštine koje lako mogu kreirati sami. DIY je otpor kako kapitalističkoj prirodi modne industrije tako i pritiscima da se povinuju i kupuju marke.[18] Primer za to je Counterfeit Crochet Project, koji nastoji da "krivotvori i onečisti dizajnerske proizvode korak po korak". Krafivisti su takođe izvršili subverziju tržišta kroz korišćenje open source obrazaca i razmenu informacija na internetu. Sajtovi kao što je Burdastyle, omogućavaju krafterima da okače i preuzmu krojačke projekte bez plaćanja.[19] Slično tome, onlajn softver kojeg je stvorila Cat Mazza, KnitPro,[20] omogućava korisnicima da preuzmu slike u obliku detaljnih pletenih obrazaca, bez naknade.

Anti-sweatshop uredi

Napori kraftivističkog pokreta protiv kapitalizma uglavnom se fokusiraju na međunarodni problem zloupotrebe (jeftine) radne snage. Neki od kraftivista/kinja su uvereni/e da šivanje vlastite odjeće ili kupovina one ručno rađene jeste najbolji način protesta protiv nepravedne prakse koja je globalno prisutna. Druga struja ovog pokreta zastupa mišljenje da je sam čin ručne izrade protest protiv nepravednog sistema.

Aktivistkinja i umetnica Cat Mazza pokrenula je kampanju protiv nehumanih radnih praksi u Nikeovim fabrikama tako što je napravila veliki prekrivač sa zaštitnim znakom ove kompanije. Od 2003. do 2008. godine, krafteri/ke su pozvani da dostave pletene/heklane komade veličine 4×4 inča, a koji će biti sastavljeni sa prekrivačem; usput su pozvani da pоtpišu peticiju protiv Nikea.[21] Mazza je kreirala i web softver pod nazivom Knitoscope, koji transformira video u animirane pletene komade.[22] Svaki video se bazira na svedočenju, a uključeni su i stručnjaci koji se protive praksama zloupotrebe radne snage.

Umetnica i aktivistkinja Kirsty Robertson smatra da su subverzivni napori kraftivističkog pokreta protiv kapitalizma ograničeni svojom zavisnošću od interneta i novih komunikacija. Ona ističe da iz tog razloga, pletači globalne pravde nisu u potpunosti isključili sebe iz ekonomije.

Antiratna orijentacija uredi

Neki kraftivisti vide svoje radove kao protest protiv rata i nasilja. Postavljanjem šarenih, mekanih rukotvorina na hladna i opasna oružja, antiratna struja pokreta na taj način prenosi svoje poruke. Godine 2006., danska umetnica Marianne Jorgensen isplela je veliki roze prekrivač za tenk, koji je postavila preko borbenog tenka M24 Chafee, kao čin protesta protiv rata u Iraku.[23] Izradu prekrivača započela je kada se Danska uključila u rat u Iraku i nije planirala prestati dok rat ne završi. Na svom sajtu je napisala: "Za razliku od rata, pletenje simbolizuje dom, brigu, bliskost i vreme za razmišljanje... Kada je [tenk] postao roze boje, postao je razoružan i izgubio autoritet." Slično kao Jorgensen, kanadska umjetnica Barb Hunt preispituje prihvatljivost vojne logike u društvu, a to postiže izradom mina od vune.

Slično kao u kampanji protiv Nikea, Cat Mazza je pokrenula i antiratnu kampanju pod nazivom "Bod za Senat", na četvrtu godišnjicu rata u Iraku. Izabrala je po dvije osobe koje su bile u vojnoj službi iz svake savezne države i isplela vojničke kacige koje će poslati svakome od senatora. Za razliku od apolitičnog, kućnog fronta koji plete za vojnike, Mazza je nastojala "otvoriti dijalog o ratu i zavetovati političare da se drže svojih obećanja koja su dali u predizbornom periodu."[24]

Viralni pletački projekat je antiratni napor koji prevodi binarni sistem nula i jednica opasnog Code Red virusa u pletački obrazac pletiva/poruba.[25] Boja i kod se povezuju sa antiterorističkim uzbunama koje su u SAD-u uslijedile nakon 11. runja. Projekt nastoji "uspostaviti vezu između tehnologije, kulture, kapitalizma i rata."

Teme o društvenoj pravdi uredi

Kraftivistički kolektiv je aktivističko društvo, koje koristi kraftivizam da angažuje ljude u pitanjima socijalne pravde i pokretima solidarnosti.[26][27] Postoji manifest i spisak ciljeva za rad grupe, koji obuhvataju dobrodošlicu,[28] ohrabrenje i pozitivan[29] kreativan i ne-preteći stav,[30] fokusirajući se na globalno siromaštvo i nepravde u svetu.

Gerilska dobrota uredi

Australijska umetnica Sayraphim Lothian koristi kraftivizam da bi "učinila ljudima svaki dan svetlijim."[31] Ona ostavlja male, ručno izrađene umetničke radove na ulicama drugima da ih pronađu i ponesu kući "s ciljem stvaranja sitnih mehurića radosti u životu prolaznika, malenim nadrealnim momentima koji bi mogli učiniti da se ljudi zamisle".[32]

Protestni modeli uredi

Kada kraftivisti izlaze na ulicu, koriste različite protestne modele.

Popularna forma je "knit-in", koja podrazumeva infiltraciju pletača u javne prostore i pletenje. Može se dešavati u podzemnoj železnici, okupiranoj zgradi ili sedeći u parku. Ova metoda se koristi s ciljem skretanja pažnje na određena pitanja i probleme. Revolutionary Knitting Circle of Calgary (Kanada) organizovao je "knit-in" događaj ispred finansijskog ureda tokom trajanja susreta G-8 2002. godine. "Knit-in" kao događaj ne pruža samo priliku da se protestuje protiv nepravde, nego i da se otvori diskusija među učesnicima. Jack Bratich sa Univerziteta Rutgers tvrdi da: "Pletenje u javnom prostoru otvara i rodno pitanje prostora. Otvara ga za javno prikazivanje kao nečega što pripada domu, na taj način promovišući produktivnost žena, te nevidljivog i neplaćenog rada."[33] Na taj način, žene su u poziciji da se osnaže zahvaljujući aktivnostima koje su prethodno simbolizovale njihovu opresiju.

Kraftivistkinja Carrie Reichardt je prekrila svoj dom, auto i studio mozaicima koji koriste keramiku, sito-štampu i transfere da istakne "stradanje zatvorenika koji čekaju na izvršenje smrtne kazne, Crne Pantere, kao i spiritualnost planete."[34]

Još jedna forma kraft - tematskog aktivizma je gerila umetnost. Grupa iz Teksasa, Knitta, izvodi uličnu umetnost kao što je postavljanje ukrasa na ulične stubove i grejače za antene u gradovima širom zemlje.[35] Slično, blogerica iz Engleske, Sarah Corbett, "stvara tekstilnu umetnost sa političkim porukama u javnom prostoru, isprva na blogu imena 'usamljeni kraftivist', a onda kao čelnik Kraftivističkog kolektiva širom sveta."[36]

U tranziciji uredi

U proleće 2009. godine, započela je online debata oko definicije kraftivizma. Debata se proširila nakon što je unutar grupe Craftivism Team na Etsiju došlo do rasprave o političkoj pripadnosti pojedinih članova, što je imalo za posledicu da su neki napustili grupu. Originalni opis grupe kaže: "The Etsy Craftivism Team je tim progresivnih Etsijanaca koji veruju da rukotvorine i umetnost mogu promeniti svet. Neki od nas koriste naše radove da prenesu protestnu poruku ili kao čin političkog aktivizma. Neki veruju da sam čin stvaranja rukotvorina može biti čin otpora. Neki vide da se kupovinom i prodajom direktno od proizvođača dovodi u pitanje korporativna kultura koja stavlja profit iznad ljudi."[37] Konzervativni članovi optužuju grupu za promicanje liberalne agende i zahtevaju da politika ne sme biti uključena. Neki članovi grupe su tvrdili da izrada rukotvorina sama po sebi jeste politički čin, dok su drugi zastupali tezu da taj čin mora biti vezan za političku poruku. Rayna Fahey iz Radical Cross Stitch, tom je prilikom izjavila sledeće: "Lično, ukoliko bi se oni koji podržavaju John McCaina pridružili ovoj grupi i rekli mi da je moj komad kojim podržavam suverenost domorodaca lep komad koji služi svrsi, pomislila bih da je to divno i imala bih nadu za budućnost ovog sveta."[38] Suprotno tom mišljenju, Betsy Greer veruje da "je lično političko", i da se to dvoje ne može razdvojiti.[39]

Reference uredi

  1. ↑ Carpenter, Ele.
  2. ↑ Greer 2008
  3. ↑ Darwent, Charles (3 January 2010). „Craftivism, Arnolfini, Bristol”. The Independent (London). 
  4. ↑ Finn, Julie (April 4, 2009). „Crafting a Green World. What is Craftivism? Division over the Definition Explodes Etsy Team”. Crafting a Green World. Arhivirano iz originala na datum 2009-04-09. Pristupljeno 2017-03-21. 
  5. ↑ Bratich 2006: str. 29
  6. ↑ Bratich 2006: str. 30
  7. ↑ Bratich, Jack; Bush, Heidi (2011). „Fabricating Activism: Craft Work, Popular Culture, Gender”. Project Muse 22 (2). Pristupljeno 17 March 2015. 
  8. ↑ Bratich 2006: str. 11
  9. ↑ Sabella, Jennifer (May 12, 2008). „Craftivism: Is crafting the new activism?”. The Columbia Chronicle (Chicago). 
  10. ↑ Fiona Hackley, "Quiet Activism and the New Amateur," Design and Culture, 5:2 (2013): 173.
  11. ↑ Robertson, Kirsty. 30 March 2006.
  12. ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2016-10-12. Pristupljeno 2017-03-21. 
  13. ↑ Packer, Carolyn (2010). „The Evolution of Craft In Contemporary Feminist Art”. Scholarship Claremont. Pristupljeno 17 March 2015. 
  14. ↑ Raven, Charlotte. „How the 'New Feminism' Went Wrong”. The Guardian. Pristupljeno 17 March 2015. 
  15. ↑ Brown, Vivienne (2009). „Rubbish society: affluence, waste and values”. u: Stephanie Taylor. Making Social Lives. Milton Keynes: The Open University. str. 122. ISBN 0749216417. 
  16. ↑ Bratich 2006: str. 27
  17. ↑ Bratich 2006: str. 25
  18. ↑ Higgins, Charlotte (January 31, 2005). „Political protest turns to the radical art of knitting”. The Guardian (London). Pristupljeno 2 November 2012. 
  19. ↑ http://www.burdastyle.com
  20. ↑ http://www.microrevolt.org/knitPro.htm
  21. ↑ Microrevolt Blanket. http://www.microrevolt.org/web/blanket.htm April 10, 2009
  22. ↑ http://www.turbulence.org/Works/microRevolt/testimonies.html
  23. ↑ Pink M.24 Chafee. http://www.marianneart.dk/ Arhivirano 2017-04-04 na Wayback Machine-u April 10, 2009
  24. ↑ Gohil, Neha Singh.
  25. ↑ „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-13. Pristupljeno 2017-03-21. 
  26. ↑ Charlotte Humphery, We'll change the world stitch by stitch, Oh Comely magazine
  27. ↑ „Resistance by Crafterdark”. 
  28. ↑ Ruth Lewy, I get frustrated knitting socks.
  29. ↑ Rin Simpson, Getting crafty: a creative approach to activism, Positive News, Winter 2012
  30. ↑ Holly Howe, Sarah Corbett, House, Autumn 2010
  31. ↑ Will Harve (17 March 2014). „Kakapo sculptures hidden in Christchurch”. Pristupljeno 20 September 2016. 
  32. ↑ Alanna Okun (22 April 2014). „10 People Who Use Crafting For Activism”. Pristupljeno 20 September 2016. 
  33. ↑ Bratich 2006: str. 7
  34. ↑ Kate Makhail (6 February 2010). „Interiors”. Pristupljeno 20 September 2016. 
  35. ↑ „Knitta homepage”. knittaplease.com. Arhivirano iz originala na datum 6 March 2006. Pristupljeno 20 September 2016. 
  36. ↑ „a lonely craftivist”. alonelycraftivist.blogspot.com. 4 October 2009. Pristupljeno 20 September 2016. 
  37. ↑ „What is Craftivism? Division over the Definition Explodes an Etsy Team - Crafting a Green World”. Arhivirano iz originala na datum 2009-04-09. Pristupljeno 20 September 2016. 
  38. ↑ „Whose Craftivism?”. April 6, 2009. Arhivirano iz originala na datum 8 April 2009. Pristupljeno 20 September 2016. 
  39. ↑ Greer 2008: str. 30

Bibliografija uredi

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kraftivizam&oldid=41858247