Kneževa večera

Kneževa večera je pesma koja pripada ciklusu pesama o Kosovskom boju. To je treći komad različitih kosovskih pesama u kome se peva o kneževoj zdravici Milošu Obiliću, o sumnji na izdaju, o Miloševom (koji je tek tada prvi put izmisljen kao Milos Kobilic), zavetovanju i o pretnji Vuku Brankoviću. Ovaj deo o Kosovskom boju je najznačajniji i najpoznatiji, a javlja se u predanju već krajem 16. veka.

Adam Stefanović, Kneževa večera

Motivi pesme

Kneževa večera predstavljena je kao dramska scena. Ona upućuje na tajnu večeru. Njena funkcija je kataloško nizanje junaka. Kneževa večera je najznačajniji momenat kosovske drame, analogan kneževom savetovanju s vojvodama pred bitku.

Radnja pesme

Zaplet počinje kada se knez Lazar obrati Milošu Obiliću na vrlo neobičan , za Miloša uvredljiv način . Nazdravljanje je često korišćena situacija (Dramatizuje radnju i podstiče na dalji tok). Knez Lazar naslućuje izdaju ali greši u imenovanju izdajnika. Izdajnik je njemu najbliži čovek koji mu „sjedi uz koljeno“. Njegova optužba je pogrešna i nepravična, ali reči su mu pune blagosti. Tobožnjem izdajniku on, umesto pretnje kaznom, nudi velikodušno nagradu za pređašnju vernost „Vino popij a na čast ti pehar“. Zbog te blagosti reči prekora dobijaju još više na težini. Milošev odgovor knezu je dostojanstven, njegovo zavetovanje na žrtvu, humorno izobličavanje stvarnog izdajnika Vuka Brankovića i naročito njegove reči o sutrašnjem sudbinskom danu kada će sve dileme biti razrešene same od sebe:

Sjutra jeste lijep Vidov danak
Vidjećemo u polju Kosovu
Ko je vjera, a ko li je nevjera

– odlomak iz pesme Kneževa večera

Ivan Kosančić i Milan Toplica

Ivan Kosančić i Milan Toplica nisu oblikovani kao posebni likovi. Veže ih jedino kneževa zdravica. Oni su u središtu zbivanja kada prate Miloša u turski tabor, što predstavlja izražavanje vernosti pobratima. O njima se mnogo pevalo ali uvek u senci glavnog junaka.

Miloš Obilić i Vuk Branković

Miloš Obilić i Vuk Branković predstavljeni su kao suprotnosti. Miloševa odrednica je junaštvo, a Vukova gospodstvo. Međutim Vuk Branković je u kosovskoj legendi opisan kao negativan junak i izdajnik.

Vuk je iz žestokog okršaja izvukao živu glavu i već na ovoj činjenici mogla je da se gradi legenda o izdaji. Prošlo je više od dva veka dok se predanje nije ustalilo na Vuku. Predanje o izdaji dugo se razvijalo. Pre nego što je istoriografija dokazala neosnovanost nevere, motiv izdaje ušao je neizmenjen u književnost.

Vukov otpor prema Turcima posle boja na Kosovu nije bio u skladu sa legendom o izdaji. Nije priznavao sultanovu vrhovnu vlast. Posle bitke stekao je ugled prve ličnosti u srpskim zemljama. Traženje krivca za izdaju bilo je narodno objašnjenje poraza.

Vidi još

• Spisak srpskih narodnih pesama

Reference

• Jovan Deretić, "Srpska narodna epika", Filip Višnjić, Beograd, 2000.
• Rade Mihaljčić, "Junaci kosovske legende", Beograd, 2001.