Wikipedija

Jurij Hudolin

Jurij Hudolin (Ljubljana, 29. svibnja 1973.), slovenski pesnik, pisac, kritičar, kolumnista i prevodilac.

Biografija uredi

Nakon završene gimnazije, koju je pohađao u Puli i Ljubljani, upisao je Filozofski fakultet u Ljubljani, gde je studirao uporednu lingvistiku i srpskohrvatski jezik. Po završetku studija postao je slobodni pisac, što je i danas. Svoj književni rad započeo je vrlo rano, pošto je prvu knjigu poezije Če laž je kralj/Ako je laž kralj objavio 1991. godine, kada je imao samo osamnaest godina. Njime se uzdigao među najistaknutije pesnike svoje generacije. Do 2001. godine, kada je objavio zbirku poezije Govori ženska/Govori žena, bio je odan buntovničkom stavu u obezvređenom svetu. On to ilustruje nadrealnom sugestivnošću i mračnom simbolikom. Pobuna je tada zamenila trezveno razmišljanje o svetu, ali ne i mirenje sa njim.

Bio je kolumnista Dela, Dnevnika, Večera, RTV Slovenija i drugih uglednih slovenačkih medija.

Napisao je petnaest scenarija za dokumentarne filmove, od kojih su najznačajniji portret Zlatka Zahovića (Prognani majstor) i portret Milka Đurovskog (Kad nam je lopta pala na glavu).

Posle 2005. počeo je da objavljuje prozu i od tada je objavio deset romana i knjigu pripovedaka. U svojoj prozi najviše opisuje međuljudske odnose i život u raznim gradovima i mestima u kojima je i sam živeo, od Mediterana do kontinentalne Ljubljane i gradova u kojima je živeo kao književnik ili prevodilac i stvaralac. Autora karakteriše sopstvena jedinstvena sintaksa i bogat izraz. Njegov najpoznatiji roman je Pastorak,[1][2] koji je preveden na šest jezika, poslednji na nemački kao Der Stiefsohn (Septime Verlag, Vien, 2019). Hudolinov roman Ingrid Rozenfeld,[3][4] koji govori o Jevrejima, nasilju i nežnosti, slikovitoj viziji sveta i nesalomivoj ljubavi prema književnosti, nominovan je za slovenačku nagradu Kresnik 2014[5]: ovaj roman je riznica kanon svetske i slovenačke književne istorije. Njegovi najnoviji romani Vreme lepih žena (Beletrina, 2023) i Velika in muški spol (KUD Apokalipsa, 2023) dobili su značajno odobravanje slovenačkih čitalaca i kritičara.[6]

Dobitnik je više priznanja, nagrada i nominacija za svoj rad i dobitnik je raznih domaćih i stranih stipendija.

Hudolinove knjige su prevođene na nemački, mađarski, češki, hrvatski, engleski, makedonski, srpski i albanski jezik. Njegov najpoznatiji roman Pastorak objavila je izdavačka kuća Laguna i naišao na dobar odziv srpske publike i medija.[7][8][9][10] Hudolin je na slovenski preveo mnoge knjige, a iz srpske književnosti Igora Marojevića (Mamina Ruka, 2015, Beletrina) te (Beograđanke, Apokalipsa, 2022)[11] i Tomislava Markovića (Nepotrebne izbrisati, Apokalipsa, 2016).

Bibliografija uredi

Zbirke poezije uredi

  • "Če je laž kralj/Ako je laž kralj" (1991)
  • "Ajdbog in ptičvolkkača/Ajdbog i vukodlak" (1992)
  • "Bestije/Zveri" (1993)
  • "Divjanje/Razjarenost" (1994)
  • "Prividi nemirnega čudaka/Priviđenja nemirne nakaze" (1998)
  • "Govori ženska/Govori žena" (2001)
  • "Ljubezni/Ljubavi" (2008)
  • "Žival in lakaj najdeta ljubezen/Životinja i lakaj pronalaze ljubav" (2009)
  • "Čakanje revolucije in modrosti/Čekanje revolucije i mudrosti" (2013)
  • "Prištinski dnevnik/Prištinski dnevnik" (2015)
  • "Pudak in Rosenmind/Pudak i Rosenmind" (2018)

Proza uredi

  • "Pusti ti to/Ostavi ti to" (izabrane rubrike) (2004)
  • "Objestnost/Obest" (roman) (2005)
  • "Pastorek/Pastorak" (roman) (2008), Beograd (2017)
  • "Vrvohodec/Hodač po žici (roman) (2011)
  • "Na kolodvorski ulici nič novega/Na ulici železničke stanice ništa novo" (priče) (2012)
  • "Ingrid Rosenfeld/Ingrid Rosenfeld" (roman) (2014)
  • "Osnove ljubezni in zla/Osnove ljubavi i zla" (roman) (2016)
  • "Trst via Ljubljana/Trst via Ljubljana" (roman) (2017) "Ljubljanske ulice/Ljubljanske ulice" (roman) (2018)
  • "O smehu Zlatka Čordića/O smehu Zlatka Čordića" (biografski esej) (2019)
  • "Samohodec/Samohodač" (biografski roman / prema nekim motivima iz života Igora Vidmara) (2020)
  • "Pisma s potovanja/Pisma sa putovanja" (eseji, putopisi, portreti) (2021)
  • "Čas lepih žensk/Vreme lepih žena" (roman) (2023)
  • "Velika in moški spol/Veliki i muški pol" (roman) (2023)

Antologije uredi

  • "Ten Slovenian poets of the nineties: [selected poems]/Deset slovenačkih pesnika devedesetih" [izabrane pesme] (2002)
  • "Česko-slovinská literární setkání/Češko-slovenački književni susret" (2003)
  • "Mi se vrnemo zvečer : antologija mlade slovenske poezije: 1990-2003/Vraćamo se uveče: antologija mlade slovenačke poezije: 1990–2003" (2004)
  • "Vraćamo se uvečer : antologija mlade slovenske poezije, 1990-2003/Vraćamo se uveče: antologija mlade slovenačke poezije, 1990–2003" (2006)
  • "Savremena slovenačka poezija: (ludilo singulariteta)" (2008)
  • "Decametron: dieci poeti sloveni contemporanei: (nati tra il 1960 e il 1980)/Dekametron: dieci poeti sloveni contemporanei: (rođeni 1960-ih i 1980-ih)" (2009)
  • "Pordenonelegge 2010: Evropa onkraj meja = l'Europa oltre confine: Društvo slovenskih pisateljev na festivalu Pordenonelegge/Pordenonelegge 2010: Evropa izvan granica = l'Europa oltre confine: Udruženje slovenačkih književnika na festivalu Pordenonelegge" (2010)
  • "Atlas evropske lirike/Atlas evropske lirike" (2013)
  • "Sodobna slovenska poezija v portugalskih prevodih/Savremena slovenačka poezija u portugalskim prevodima" (2016)
  • "Darovi evropske priče/Darovi evropskog svedoka" (2016)
  • "Odisejevo utočište: poezija na tri mjesta = Odisejevo zatočišče/Odisejevo utočište: poezija na tri mjesta" (2019)

Reference uredi

  1. ↑ Bogataj, Matej (14. maj 2009). „Jurij Hudolin: Pastorek”. Mladina. Pristupljeno 9. august 2023. 
  2. ↑ Stepančič, Lucija (9. septembar 2009). „Jurij Hudolin: Pastorek”. Sodobnost. Pristupljeno 9. august 2023. 
  3. ↑ Krkoč, Sandra (13. oktobar 2012). „Recenzija dela Ingrid Rosenfeld Jurija Hudolina: Reinkarnacija nihilizma”. Dnevnik. Pristupljeno 9. august 2023. 
  4. ↑ Leban, Barbara (6. februar 2013). „Iz sreče v nesrečo”. Airbeletrina. Pristupljeno 9. august 2023. 
  5. ↑ Lesničar, Tina (11. junij 2014). „Finalisti nagrade kresnik: Ingrid Rosenfeld Jurija Hudolina”. Delo. Pristupljeno 9. august 2023. 
  6. ↑ Puljarević, Sašo (13. junij 2023). „Ocenjujemo: Čas lepih žensk”. Delo. 
  7. ↑ Čaluković, Tadija (18. septembar 2017). „JURIJ HUDOLIN – ZLATKO ZAHOVIČ EVROPSKE KNJIŽEVNOSTI”. Salome Serbia. Pristupljeno 9. august 2023. 
  8. ↑ Ćirić, Sonja (13. julij 2017). „Što je na malom, na velikom je isto”. Vreme. Pristupljeno 9. august 2017. 
  9. ↑ Čaluković, Tadija (24. julij 2008). „Jurij Hudolin: „Svi znamo da je nasilje pakao, ali od toga ništa ne naučimo“”. Salome RS. Pristupljeno 10. august 2023. 
  10. ↑ Karić, Hakija (12. mart 2022). „Hakija Karić: Sjećanja – Priča o Juriju”. Otisak. Pristupljeno 10. august. 
  11. ↑ Majerhold, Katarina (13. februar 2022). „BEOGRAJČANKE Igor Marojević / prevedel: Jurij Hudolin”. spletna Apokalipsa. Pristupljeno 9. august 2023. 
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Jurij_Hudolin&oldid=41444994