Za ostala značenja, vidi Jasmin (razvrstavanje).

Jasmin pripada porodici maslina (Oleaceae), a ime potiče iz Persije. Postoji dvadesetak vrsta jasmina, koje su prilagođene toplijoj klimi. Jasmin je biljka koja se uzgaja najviše zbog karakterističnog mirisa njenog cveta. Cveta zimi, i to u periodu od januara do marta, i u kuću se može uneti samo tokom cvetanja. Jasmin je najbolje čuvati u stakleniku, jer mu se na taj način produžava životni vek. U slučaju da se ne čuva u stakleniku, biljka može da se baci odmah posle cvetanja.

Jasmin
Naučna klasifikacija
Carstvo: Plantae
Divizija: Angiosperms
Razred: Eudicots
Red: Lamiales
Porodica: Oleaceae
Potporodica: Jasmineae
Rod: Jasminum L.

Jasmin je biljka penjačica i najčešće se prodaje obmotana oko žičanog obruča. Može da naraste do 4,5 metra. Veoma brzo raste i pušta izdanke.

Jasminum officinale je vrsta jasmina koja je karakteristična po tome što cveta leti. Zbog toga je ona poznata vrtna biljka. Jasminum polyanthum je sobna vrsta jasmina koja potiče iz Kine. Odatle je u Evropu doneta 1981. godine.

Uzgajanje i upotreba

uredi

Jasmin se najviše uzgaja zbog lepote njegovog cveta, kojima ulepšava bašte, i može da se koristi kao kućna biljka. Karakterističnost vezana za jasminov cvet je što se on otvara samo tokom noći. Cvet se može ubrati u rano jutro, dok je cvet još zatvoren. Zatim se može čuvati na hladnom mestu do noći. Cvet će početi da se otvara između 6 i 8 sati uveče, kada temperatura počne da pada.

Jasmin se koristi kao čaj, sirup, eterično ulje ili kao element parfema.

Izvori

uredi

Spoljašnje veze

uredi