Jasenica (Negotin)
За остале употребе, погледајте Јасеница (разврставање).
Координате: 44° 15′ 00" СГШ, 22° 25′ 35" ИГД
Јасеница је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2002. било је 581 становника (према попису из 1991. било је 772 становника).
| Јасеница | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Борски |
| Општина | Неготин |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 581 |
| Положај | |
| Координате | 44°15′00″N 22°25′35″E / 44.25°N 22.426333°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 132 m |
  Јасеница Јасеница (Srbije) | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 19332 |
| Позивни број | 019 |
| Регистарска ознака | NG |
Демографија uredi
У насељу Јасеница живи 489 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,6 година (46,1 код мушкараца и 49,1 код жена). У насељу има 172 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 572 | 98,45% | ||
| Муслимани | 1 | 0,17% | ||
| Македонци | 1 | 0,17% | ||
| Југословени | 1 | 0,17% | ||
| непознато | 2 | 0,34% | ||
| м | ж | |||
| ? | 16 | 12 | ||
| 80+ | 9 | 17 | ||
| 75-79 | 16 | 21 | ||
| 70-74 | 27 | 25 | ||
| 65-69 | 30 | 30 | ||
| 60-64 | 15 | 17 | ||
| 55-59 | 16 | 20 | ||
| 50-54 | 19 | 18 | ||
| 45-49 | 20 | 15 | ||
| 40-44 | 23 | 8 | ||
| 35-39 | 16 | 16 | ||
| 30-34 | 16 | 15 | ||
| 25-29 | 14 | 17 | ||
| 20-24 | 12 | 6 | ||
| 15-19 | 8 | 13 | ||
| 10-14 | 18 | 11 | ||
| 5-9 | 15 | 15 | ||
| 0-4 | 9 | 6 | ||
| просек | 46.1 | 49.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 257 | 52 | 162 | 28 | 15 | - |
| Женски | 250 | 32 | 152 | 50 | 14 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 142 | 76 | - | - | 21 | 3 | 4 | 10 | 4 | 11 |
| Женски | 84 | 62 | - | - | 4 | 1 | - | 6 | 1 | 1 |
| Оба | 226 | 138 | - | - | 25 | 4 | 4 | 16 | 5 | 12 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 4 | 1 | 1 | 4 | - | - | 3 | |
| Женски | 1 | 1 | 1 | - | 5 | 1 | - | - | - | |
| Оба | 1 | 1 | 5 | 1 | 6 | 5 | - | - | 3 |
Подаци преузети из Историјског архива Неготин uredi
Јасеница је ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 10 km северозападно од Неготина. Смештено је на просечно 180 метара надморске висине, на долинској страни Јасеничке реке, десне притоке Дунава. Северна географска ширина насеља је 44о 15’ 00”, источна географска дужина 22о 25’ 58”, а површина атара 2.746 хектара. До овог насеља се може стићи директним асфалтним путем од Неготина. Претпоставља се да назив насеља потиче из Шумадијског краја - Јасеница, из кога су се доселили оснивачи насеља. Прво насеље је било формирано на месту званом Старо Селиште (где се данас налазе Штубичке пивнице), затим на месту Селиште поред Јасеничке реке, да би потом (због страдања од поплаве) било премештено на данашњу локацију. Кроз историју се помиње више пута: 1530. године (са 30 кућа), 1736. под именом Есеница, 1784. као Јасеницза, 1846. године (са 113 кућа) и 1866. године (са 154 куће). Данашње насеље је подељено на две главне физиономске целине које су сеоским потоком одвојене на Северну и Јужну страну. Након Првог светског рата у Јасеници су живеле следеће породице: Цуркићи (слава св. Трифун), Перункићи и Радићи (слава св. Андреја), Буклијачићи (слава св. Андреја), Јанкуловићи и Гушачићи (слава Ђурђевдан), Белобречићи (слава св. Јован), Купиничићи (слава св. Јован), Бељићи (слава Ђурђевдан), Јелкићи (слава св. Јован), Паларчићи (слава Јован), Матићи, Најдановићи и Кривуљчевићи (слава Ђурђевдан), Инђићи (слава св. Василије), Караџићи (слава св. Јован), Богданчићи (слава св. Никола), Дујкићи (слава Петковица), Миљковићи (слава Ђурђевдан), Ристићи (слава Петковица), Милосављевићи (слава св. Петка Параскева), Милићи (слава св. Трифун), Стојановићи (слава Ђурђевдан), Томићи (слава Ђурђевдан), Мијајловићи (слава св. Андреја), Перишићи (слава св. Арханђео) и Ђорђевићи (слава св. Никола). Православна црква Вазнесења Господњег, чији дан је црквена слава и заветина насеља, подигнута је 1895. године. Становништво насеља је српско, православно и углавном се бави ратарством, сточарством и виноградарством. Године 1921. Јасеница је имала 246 кућа и 1.230 становника, 1948 – 261 кућу и 1.149 становника, а 2002. године 225 кућа и 577 становника. Основна школа у насељу постоји од 1871. године. Школске 2006/2007. године имала је 20 ученика. Земљорадничка задруга у Јасеници основана је 1930. године, задружни Дом је почео да се гради 1948. године, а електрификација насеља урађена 1956. године. Асфалтни пут насеље добија 1975, а телефонске везе са светом 1981. године.
Податке о насељима сакупио МИОДРАГ ВЕЛОЈИЋ, дипл. географ радник Историјског архива Неготин
Референце uredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
