Halkopirit je najčešća i najrasprostranjenija ruda bakra.[1][2] On je veoma značajan industrijski mineral. Neki njegovi primerci su slični piritu, pa ga zato ponekad brkaju sa zlatom.

Chalcopyrite-Quartz-237645.jpg
Halkopiritni kristal
Opšte
KategorijaMineral
Hemijska formulaCuFeS2
Identifikacija
Molekulska masa183.54
Bojamesing zuta
Kristalna sistematetragonalni
Prelomneravan
Ultravioletna fluorescencijane postoji
Gustina4,3-4,4

Halkopirit ima zutu boju mesinga, te izgleda kao zlato, ali je malo tvrdji od njega. Njegovo ime, koje potiče od grčkih reči -{halkos}- (bakar) i -{pir}- (vatra), prvi put je upotrebljeno 1725. godine. Međutim, halkopirit je kao mineral poznat od davnina. Starogrčki filozof Aristotel (384. p.n.e. - 322. p.n.e.) pominje rudu koja sadrži bakar, u Atinu donetu sa Kipra. Iako se pouzdano ne zna o kom mineralu je reč, neki stručnjaci veruju da bi to mogao biti halkopirit. Ovaj mineral je i danas poznat pod alternativnim imenom bakarni pirit. Procenjeno je da se otprilike 80 procenata bakra, koji se trenutno proizvodi u svetu, dobija iz (halkopirita). Upravo zbog toga, iznenađuje činjenica da halkopirit kao ruda nije preterano bogat bakrom: samo oko 35 procenata njegove mase čini bakar, dok recimo kuprit ponekad može da sadrži čak 88,8 procenata bakra u čistom obliku.

ReferenceUredi

  1. -{Klein, Cornelis and Cornelius S. Hurlbut, Jr., Manual of Mineralogy, Wiley, 20th ed., 1985, pp. 277 – 278 ISBN 0-471-80580-7}-
  2. -{Palache, C., H. Berman, and C. Frondel (1944) Dana’s system of mineralogy, (7th edition), v. I, 219–224}-

Vanjski linkoviUredi