edit

Glukagon je polipeptidni hormon koga luče α ćelije endokrinog dela pankreasa. Osnovno dejstvo ovog hormona je povećanje koncentracije glukoze u krvi (hiperglikemisjsko dejstvo). Glukagon je po tome hormon suprotnog dejstva (antagonista) insulinu. On izizaziva još i razgradnju masti (lipoltički efekat) i povećanje koncentracije slobodnih masnih kiselina u krvi.

Glukagon

PDB prikaz baziran na 1d0r.
Dostupne strukture
1d0r, 1gcn, 1kx6, 2g49
Identifikatori
SimboliGCG; GLP1; GLP2; GRPP
Vanjski IDOMIM138030 MGI95674 HomoloGene1553 GeneCards: GCG Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
VrstaČovekMiš
Entrez264114526
EnsemblENSG00000115263ENSMUSG00000000394
UniProtP01275P55095
Ref. Sekv. (iRNK)NM_002054NM_008100
Ref. Sekv. (protein)NP_002045NP_032126
Lokacija (UCSC)Chr 2:
162.71 - 162.71 Mb
Chr 2:
62.28 - 62.28 Mb
PubMed pretraga[1][2]

Građa

uredi

Glukagon je polipeptid, molekulske mase 3285 i izgrađen iz 29 aminokiselina. Primarna struktura glukagona je: engl. NH2-His-Ser-Gln-Gly-Thr-Phe- Thr-Ser-Asp-Tyr-Ser-Lys-Tyr-Leu-Asp-Ser- Arg-Arg-Ala-Gln-Asp-Phe-Val-Gln-Trp-Leu- Met-Asn-Thr-COOH Sintetiše se u α ćelijama endokrinog pankreasa iz prohormona proglukagona.

Regulacija

uredi

Glukagon se smatra antagosnističkim hormonom insulinu. Povećanje lučenja glukagona je praćeno padom lučenja insulina i obrnuto. Jedan od najjačih stimulusa za oslobađanje glukagona je pad koncentracije glukoze u krvi (hipoglikemija). Kad se koncentracije glukoze poveća slabi lučenje glukagona, a poveća se insulina. Na taj način se uzajamnim dejstom glukagona i insulina održava stalna koncentacija glukoze u krvi.

Hormoni stresa: adrenalin, kortizol i hormon rasta takođe povećavaju lučenje glukagona. Takođe i hormoni vazopresin i endorfini stimulišu oslobađanje ovog hormona. Pomenuta supstanca adrenalin zajedno sa noradrenalinom kao deo simpatičkog sistema takođe mođe izazvati povećano lučenje kortizola.

Hormoni insulin i somatostatin smanjuju oslobađanje glukagona.

Dejstvo i mehanizam dejstva

uredi

Osnovni efekat glukagona je povećanje koncentracije glukoze u krvi tj. hiperglikemijki efekat. Najveći deo dejstva glukagon ostvaruje u jetri. Ćelije pankreasa luče glikagon direktno u krv, koja portalnim krvotokom prvo dospeva u jetru. Jetra sadrži velike koncentracije razervnog šećera, glikogena, koji je u stvari polisaharid. Njegovom razgradnjom oslobađa se glukoza. Glukagon ostvaruje dejstvo vezivanjem za receptore na ćelijama jetre, hepatocitima. Aktiviranjem receptora, preko G proteina aktivira se enzim adenil ciklaza koja iz ATP-a stvara c-AMP (ciklični adenozin monofosfat), koji deluje kao drugi prenosilac (engl. secundar messenger). C-AMP dalje aktivira enzim proteinsku kinazu, čime se pokreće enzimska kaskada koje dovodi do fosforilacije raznih drugih enzima. Procesom fosforilacije se u ćelijama jetra aktivira enzim fosforilaza, koja ubrzava proces razgradnje glikogena. Istovremeno se inhibišu (fosforilacijom) enzimi koji učestvuju u stvaranju gliokena. Razlaganjem glikogena prvo nastaje gulkozo-1-fosfat, koji se zatim prevodi u glukozo-6-fosfat. Aktiviranjem enzima glukozo-6-fosfataza (specifičan enzim za ćelije jetre), pod čijim dejstvom nastaje običan molekul glukoze, koji može napustiti ćelije jetre i otići u krvotok.

Pored procesa razgradnje glikogena, glukoza može nastati i procesima stvaranja glukoze iz drugih supstanci-glukoneogeneza. Glukoneogeneza se takođe povećava pod uticajem hormona glukagona.

Zbog povećanja c-AMPa u ćelijama masnog tkiva, povećava se razgradnja masti i oslobađanje slobodnih masnih kiselina u cirkulaciju. Transport masnih kiselina u mitohondrije ćelija gde se vrši sagorevanje masti putem β oksidacije je takođe povećano, kao i nivo same oskidacija masnih kiselina. Takođe stimuliše se i stvaranje acetonskih tela iz masnih kiselina preko acetil koenzima A.

Poremećaji funkcije

uredi

Nekontrolisano lučenje glukagona sreće se kod tumora (adenoma) endorinog dela pankerasa, glukagonoma.

Glukagon se kao medikament nože koristiti u slučaju hipoglikemije (snižene vrednosti glukoze u krvi).

Povezano

uredi

Spoljašnje veze

uredi

Literatura

uredi
  • Arthur C. Guyton John E. Hall Medicinska fiziologija savremena administracija Beograd 1999 ISBN 6-387-0599-9 Uneseni ISBN nije važeći.
  • Darinka Koraćević; Gordana Bjelaković; Vidosava Đorđević: Biohemija, Savremena administracija ISBN 86-387-0622-7