Otvori glavni meni

Ehalija (starogrčki: Οἰχαλία) ime je grada u staroj Grčkoj čija lokacija nije tačno poznata.

Moguće lokacijeUredi

U tzv. "katalogu brodova", u okviru drugog pevanja Homerove Ilijade, Ehalija se spominje u 730. stihu, gde je opisana kao "Euritov grad"[1] Sudeći po geografskom rasporedu gradova spomenutih u katalogu brodova, Ehalija se nalazila u unutrašnjosti Tesalije.[2] Prema jednoj sholiji uz Ilijadu, pesnici nakon Homera taj su grad smeštali na Eubeju.[3].

Pausanija navodi da su uporedo postojale dve teorije: Tesalijci su ovaj drevni grad smeštali na lokalitet koji se u Pausanijino doba zvao Eurition, a kasnije je bio napušten; Eubejani su, pak, smatrali da se Ehalija nalazila na Eubeji. Pausanija kaže da je i drevna epska pesma, Zauzeće Ehalije, koja se pripisivala Kreofilu sa Samosa, taj grad takođe takođe smeštala na Eubeju. Navodi i Hekateja iz Mileta, koji je smatrao da se Ehalija nalazila na području eubejske Eretrije, i to jednom lokalitetu koji se zvao Skios. Međutim, Pausanija kaže da su i stanovnici Mesenije tvrdili da se Ehalija nalazila u njihovoj oblasti, i čini se da je on bio uveren njihovim argumentima, posebno jer su Mesenjani trvrdili da se Euritove kosti čuvaju kod njih.[4] Sa svoje strane, čini se da je Ferekid Ehaliju smeštao u Arkadiju, i to negde u blizini Tirinta.[2].

I grčki geograf Strabon beleži u svojoj Geografiji da ni njemu nije poznata lokacija grada Ehalije te primećuje da su različiti autori taj grad nazivali različitim imenima i smeštali ga u različite delove Grčke, pa navodi i jedan lokalitet u Arkadiji koji se kasnije zvao Andanija. Moguće je i da je zapravo postojalo više lokacija koje su se zvale Ehalija.[5]

U 20. veku najmanje dva sela u modernoj Grčkoj ponela su ime Ehalija, od kojih je jedno u prefekturi Mesiniji, a drugo u prefekturi Trikali.

Heraklovo zauzeće EhalijeUredi

Prema mitu, Eurit, kralj Ehalije, obećao je ruku svoje kćeri Jole onome ko njega i njegove sinove pobedi u gađanju lukom i strelom; u tom nadmetanju pobedio je Herakle, no Eurit je odbio izvršiti svoje obećanje, što se završilo tako što je Herakle zauzeo i razorio ceo grad, ubio Eurita i oteo Jolu.[6][7] Jedan izgubljeni spev, Zauzeće Ehalije, koji se u antici pripisivao čas Homeru čas Kreofilu sa Samosa, verovatno je obrađivao tu priču; od te je pesme sačuvan samo jedan stih,[8] pa je ona poznata uglavnom iz posrednih sveodčanstava drugih antičkih pisaca. [6].

ReferenceUredi

  1. Ehalija se spominje i u 596. stihu drugog pevanja, u okviru evokacije mitskog pevača Tamirija.
  2. 2,0 2,1 Gantz (2004), str. 768, nap. 95.
  3. Sholija uz Ilijada, II, 596.
  4. Pausanija, Opis Helade, IV, 2, 3.
  5. Strabon, Geografija VIII, 3.
  6. 6,0 6,1 Gantz (2004), str. 768.
  7. Hesiod, fr. 26 Merkelbach-West, v. 31‒32.
  8. Fr. 1 u Poetae epici Graeci.

LiteraturaUredi

Antički izvoriUredi

  • A. Bernabé (éd.), Poetae epici Graeci, I, Leipzig, 1987 (abrégé en PEG).
  • Friedrich Solmsen, Reinhold Merkelbach, M. L. West (éd.), Hesiodi Theogonia, Opera et Dies, Scutum, Fragmenta selecta, Oxford, 1990 (3e éd.).

Sekundarna literaturaUredi

  • Timothy Gantz, Mythes de la Grèce archaïque, Belin, 2004 (izvorno izdanje: Johns Hopkins University Press, 1993, 2 vol.).