Порекло назива села упућује на средњовековну насељеност овог места влашким становништвом. Кроз турски период , када је већ била извршена етничка словенизација Влаха, развој села је обавијен непрозирним велом. Истина, у турском дефтеру из 1498. године помиње се напредно село Власи са 36 кућа, 14 неожењених, 5 удовичких, једном баштином, једном воденицом (која меље пола године) и у близини којег се налази манастир Светог Јована са 3 калуђера, али није сигурно да се ово не односи на село Горње Власе у Заплању.
Уочи ослобођења од Турака, Доње Власе је било господарлук Ђорђа и Манојла Краналића, а његови житељи су се, пре свега, бавили сточарством и горосечом. У периоду Србије и међуратне Југославије становништво се постепено преоријентисало ка земљорадњи и печалбарству, а од 1950. године и у правцу градских (радничких) занимања. Од 1955. године почело је масовно пресељавање Доњовлашана у кованлучку долину где су формирали посебну групацију кућа. Године 1973. у груписаној целини било је око 40 домаћинстава, а у целој кованлучкој долини око 85 доњовлашких кућа.
ДемографијаUredi
У насељу Доње Власе живи 139 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 56,0 година (56,2 код мушкараца и 55,7 код жена). У насељу има 71 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,14.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[2] |
---|
|
Срби |
|
152 |
100,0% |
непознато |
|
0 |
0,0% |
Становништво према полу и старости [3]
|
---|
|
м |
| |
ж |
? |
0 |
|
|
1 |
80+ |
3 |
|
|
7 |
75-79 |
9 |
|
|
10 |
70-74 |
12 |
|
|
9 |
65-69 |
5 |
|
|
6 |
60-64 |
9 |
|
|
9 |
55-59 |
7 |
|
|
3 |
50-54 |
6 |
|
|
9 |
45-49 |
4 |
|
|
5 |
40-44 |
3 |
|
|
1 |
35-39 |
3 |
|
|
2 |
30-34 |
3 |
|
|
3 |
25-29 |
2 |
|
|
2 |
20-24 |
2 |
|
|
1 |
15-19 |
4 |
|
|
4 |
10-14 |
0 |
|
|
3 |
5-9 |
1 |
|
|
1 |
0-4 |
1 |
|
|
2 |
просек |
56.2 |
|
|
55.7 |
Домаћинства
Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
| Број домаћинстава
|
98
|
102
|
116
|
107
|
81
|
74
|
71
| |
Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просечан број чланова
| Број домаћинстава
|
24
|
30
|
7
|
5
|
4
|
-
|
1
|
-
|
-
|
-
|
2.14
| |
Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/ Неудата
|
Ожењен/ Удата
|
Удовац/ Удовица
|
Разведен/ Разведена
|
Непознато
|
---|
Мушки
|
72
|
8
|
50
|
12
|
2
|
-
|
Женски
|
72
|
4
|
48
|
16
|
3
|
1
|
Становништво према делатности коју обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
Производња и снабдевање...
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
---|
Мушки
|
24
|
-
|
-
|
-
|
10
|
1
|
1
|
2
|
-
|
4
|
Женски
|
11
|
4
|
-
|
-
|
3
|
-
|
-
|
-
|
1
|
-
|
Оба
|
35
|
4
|
-
|
-
|
13
|
1
|
1
|
2
|
1
|
4
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
---|
Мушки
|
-
|
-
|
1
|
-
|
-
|
3
|
-
|
-
|
2
|
Женски
|
1
|
-
|
-
|
-
|
-
|
2
|
-
|
-
|
-
|
Оба
|
1
|
-
|
1
|
-
|
-
|
5
|
-
|
-
|
2
|
Галерија сликаUredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 36-37.
Спољашње везеUredi