Доње Власе
Доње Власе је насеље у градској општини Палилула на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на јужном рубу Нишке котлине, у подножју Селичевице, удаљено 8 км од центра Ниша. Године 1878. имало је 26 домаћинстава и 185 становника, а 1930. године 70 домаћинстава и 154 становника. Према попису из 2002. било је 152 становника (према попису из 1991. било је 182 становника).
| Доње Власе | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Палилула (Ниш) |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 152 |
| Положај | |
| Координате | 43°15′16″N 21°54′25″E / 43.254333°N 21.907°E |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 414 m |
  Доње Власе Доње Власе na karti Srbije | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Координате: 43° 15′ 16" СГШ, 21° 54′ 25" ИГД
ИсторијаUredi
Порекло назива села упућује на средњовековну насељеност овог места влашким становништвом. Кроз турски период , када је већ била извршена етничка словенизација Влаха, развој села је обавијен непрозирним велом. Истина, у турском дефтеру из 1498. године помиње се напредно село Власи са 36 кућа, 14 неожењених, 5 удовичких, једном баштином, једном воденицом (која меље пола године) и у близини којег се налази манастир Светог Јована са 3 калуђера, али није сигурно да се ово не односи на село Горње Власе у Заплању. Уочи ослобођења од Турака, Доње Власе је било господарлук Ђорђа и Манојла Краналића, а његови житељи су се, пре свега, бавили сточарством и горосечом. У периоду Србије и међуратне Југославије становништво се постепено преоријентисало ка земљорадњи и печалбарству, а од 1950. године и у правцу градских (радничких) занимања. Од 1955. године почело је масовно пресељавање Доњовлашана у кованлучку долину где су формирали посебну групацију кућа. Године 1973. у груписаној целини било је око 40 домаћинстава, а у целој кованлучкој долини око 85 доњовлашких кућа.
ДемографијаUredi
У насељу Доње Власе живи 139 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 56,0 година (56,2 код мушкараца и 55,7 код жена). У насељу има 71 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,14.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 152 | 100,0% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 3 | 7 | ||
| 75-79 | 9 | 10 | ||
| 70-74 | 12 | 9 | ||
| 65-69 | 5 | 6 | ||
| 60-64 | 9 | 9 | ||
| 55-59 | 7 | 3 | ||
| 50-54 | 6 | 9 | ||
| 45-49 | 4 | 5 | ||
| 40-44 | 3 | 1 | ||
| 35-39 | 3 | 2 | ||
| 30-34 | 3 | 3 | ||
| 25-29 | 2 | 2 | ||
| 20-24 | 2 | 1 | ||
| 15-19 | 4 | 4 | ||
| 10-14 | 0 | 3 | ||
| 5-9 | 1 | 1 | ||
| 0-4 | 1 | 2 | ||
| просек | 56.2 | 55.7 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 72 | 8 | 50 | 12 | 2 | - |
| Женски | 72 | 4 | 48 | 16 | 3 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 24 | - | - | - | 10 | 1 | 1 | 2 | - | 4 |
| Женски | 11 | 4 | - | - | 3 | - | - | - | 1 | - |
| Оба | 35 | 4 | - | - | 13 | 1 | 1 | 2 | 1 | 4 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 1 | - | - | 3 | - | - | 2 | |
| Женски | 1 | - | - | - | - | 2 | - | - | - | |
| Оба | 1 | - | 1 | - | - | 5 | - | - | 2 |
Галерија сликаUredi
Прилаз селу
Панорама
Део села
РеференцеUredi
- ↑ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
- ↑ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ↑ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
ЛитератураUredi
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 36-37.
