Otvori glavni meni
glavica hrizanteme

Cvast predstavlja skup cvetova na zajedničkoj osovini. Biološki značaj cvasti je u tome što grupisanje cvetova olakšava oprašivanje jer insekti za kratko vreme obiđu više cvetova kada su oni grupisani i lakše ih uočavaju u lišću. Isto tako, cvasti sa puno sitnih cvetova lakše se pokreću vazduhom, što je važno za biljke koje se oprašuju vetrom.

Zajednička osovina je vreteno cvasti, koje može da se grana:

U zavisnosti od toga kako se vreteno grana razlikuju se dva osnovna tipa cvasti:

1. racemozne i

2. cimozne.


Racemozne (grozdaste) cvastiUredi


Vreteno ovih cvasti grana se monopodijalno, tako što osovina dugo raste, a od nje se obrazuju bočne grane sa cvetovima, pa se tek na kraju na njenom vrhu razvija cvet. Najmlađi cvet je uvek onaj na vrhu vretena.

Vrste racemoznih cvasti su :

1. grozd, kod koga se na dugačkom vretenu nalaze cvetovi na drškama iste dužine;

2. klas, na dugačkom vretenu se nalaze sedeći cvetovi;

3. gronja je, u stvari, grozd samo što su cvetne drške različitih dužina, donji, stariji cvetovi imaju duže drške;

4. štit, sa kratkog vretena polaze zrakasto raspoređene drške iste dužine;

5. glavica, vreteno je prošireno, kratko, zadebljalo i na njemu se nalaze sedeći cvetovi;

6. klip je isto što i klas samo što je vreteno valjkasto i zadebljalo;

7. resa je klas čije je vreteno tanko, vitko i visi;

8. složen klas, kod koga se na vretenu umesto cvetova nalaze klasovi;

9. složen štit, sa kratkog vretena polaze štitovi;

10. metlica je sastavljena od većeg broja grozdova ili klasova.

Cimozne (račvaste) cvastiUredi

Vreteno se grana simpodijalno tako što vrlo rano završava rast donošenjem cveta pa se ispod njega razvijaju jedna ili veći broj bočnih grana. Tako je cvet prve osovine najstariji.

U zavisnosti od toga koliko se bočnih osovina (jedna, dve ili veći broj) obrazuje posle prve razlikuju se tri tipa ovih cvasti:

  1. monohazijum, među kojima su najpoznatije krivudarka i uvojak;
  2. dihazijum i
  3. polihazijum.

LiteraturaUredi

  • Kojić, M: Botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
  • Kojić, M: Fiziološka ekologija kulturnih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1987.
  • Marinković, R, Tatić, B, Blaženčić, J: Morfologija biljaka, Beograd, 1979.
  • Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
  • Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.

Vanjske vezeUredi