Celom
Celom (sekundarna telesna duplja) se razvija u toku embrionalnog razvića u mezodermu, kao potpuno nov prostor; nije ostatak blastocela kao pseudocelom. Obavijen je mezodermalnim epitelom – peritoneumom. Celom je ispunjen tečnošću, ali u njemu, za razliku od pseudoceloma, nema organa. Celomska tečnost ne dolazi u dodir ni sa telesnim zidom ni sa crevom jer je od njih odvojena peritoneumom.
Na peritoneumu se razlikuju dva sloja :
- parijetalni, spoljašnji sloj okrenut ka epidermisu i
- visceralni, unutrašnji sloj okrenut prema crevu.
Ova dva sloja se sustiču na dorzalnoj i ventralnoj strani obrazujući dorzalnu i ventralnu mezenteru. Kroz ove mezentere prolaze krvni sudovi, mišići i dr.
Načini postanka celoma uredi
Celom postaje uglavnom na dva načina :
- šizocelno a sam celom je šizocelom i
- enterocelno, a celom je gastrocelom.
Pri šizocelnom načinu dolazi do razmicanja ćelija mezoderma, a pri enterocelnom celom nastaje kao izbočina creva.
Značaj i uloge celoma uredi
Pojava celoma uslovila je mnoge pogodnosti i preimućstva, kao što su poboljšanje metabolizma, bolja pokretljivost i time prilagođavanje različitim uslovima spoljašnje sredine, koje su dovele do razvoja velikog broja sve složenijih tipova životinja.
Uloge celoma su :
- celomska tečnost se koristi, kod manje složenih celomata, kao primarni transportni sistem; kod tih celomata peritoneum ima treplje, čijim radom se pomaže cirkulacija celomske tečnosti; kod složenijih celomata razvijen je krvni sistem kao osnovni transportni sistem;
- od celoma polaze polaze kanali koji ga povezuju sa spoljašnjom sredinom; ti kanali su metanefridije i kanali za izbacivanje polnih ćelija; metanefridije su cevi otvorene na oba kraja, po čemu se razlikuju od protonefridija;
- u celomu se, kod prostijih celomata, vrši dozrevanje polnih ćelija ; kod nekih, kao što su npr. morski krastavci (bodljokošci), se čak i oplođenje vrši u celomu;
- celomska tečnost je pod stalnim pritiskom tako da telu daje čvrstinu i pomaže pri kretanju, odnosno predstavlja neku vrstu hidrauličnog skeleta.
Pravci razvoja celomata uredi
Životinje koje imaju celom nazvane su celomata i pripadaju im:
- viši beskičmenjaci:
- hordati
Pored ovih navedenih celomatama pripadaju i njima srodne manje grupe životinja.
Među celomskim životinjama razlikuju se dve linije (grupe) :
- protostomije i
- deuterostomije.
Celomske protostomije (grč. protos = prvi; stoma = usta) obuhvataju sledeće tipove životinja :
- mekušce (Mollusca),
- prstenaste crve (Annelida) i
- zglavkare (Arthropoda), kao i čitav niz manjih tipova životinja.
Celomske deuterostomije (grč. deutesros= drugi po redu) obuhvataju sledeće tipove :
- bodljokošce (Echinodermata)
- hordate (Chordata) kao i manje tipove.
Razlike između ove dve grupe celomata date su u narednoj tabeli :
| osobine | protostomije | deuterostomije |
|---|---|---|
| od blastopora nastaje | usni otvor | analni otvor |
| načini obrazovanja celoma | šizocelno | enterocelno |
| razviće | determinisano | nedeterminisano |
Literatura uredi
- Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd
- Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
- Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.