Ataman
Ataman (ukr. отоман, rus. атаман)je titula lidera kod stepskih naroda. Najviše se je koristio kod Kozaka i hajdamaka. Položaj višeg ranga je hetman. Titula je imala veliko značenje za vreme vojnog pohoda, za vreme mira se titula manje koristila.
Etimologija uredi
Za naziv reči ataman postoji nekoliko verzija.
- reč ataman izlazi iz turske reči "ata-man" (otac od konjanika)[1][2]
- reč izlazi iz nemačkog kapetana (nem. Hauptmann), koji se je s maloruske stepe preselio preko Poljaka. Atamane su bili vođe (starešine) krimskih hrišćana, koji su se preselili u Malorusiju[3]
- izlazi iz nemačkih slova nem. harter Mann (tvrd čovjek)
Istorija uredi
.jpg)
Atamani su bili izabrani od Sabora (Rada) ili je, za vreme vojnog pohoda, bio naznačen (tada su ga zvali Naznačen ataman). U kozačkom hetmanatu vođe koji nisu bili Kozaci (artiljerija) su takođe bili nazvani atamanima. Za administrativne svrhe imali su gradskog atamana. Kasnije se je taj tip administracije preselio, od Zaporoških Kozaka i Donskih Kozaka, još kod Kubanskih Kozaka.
Bilo je nekoliko vrsta atamana:
- ukr. Військовий отаман, glavni oficir Zaporoške Seče
- ukr. Похідний отаман, ataman vojnog pohoda
- ukr. Кошовий отаман, Koševi ataman
- ukr. Сотенний отаман soteni ataman ili ukr. Gorodoviй Otaman, gradski ataman (upotreba od 17. veka)
- ukr. Сільський отаман, administrativni rang atamana (17—18. vek)
- ukr. Станичний отаман, stanični ataman, vođa manjeg teritorialnog rejona
- ukr. Хутірський отаман, hutirski ataman, vođa manjeg teritorialnog rejona
Reference uredi
- ↑ The Cossacks: a super-ethnos in Russia's ribs", The Economist, December 21, 1996
- ↑ Cossack Ataman
- ↑ Анцупов Иван Антонович. Казачество российское между Бугом и Дунаем: исторический очерк. — Кишинев, 2000. — 290 (285) с. —. . ISBN 9975-9561-2-2. pp.
Literatura uredi
- Атаман // Большая советская энциклопедия: В 66 томах (65 т. и 1 доп.) / Гл. ред. О. Ю. Шмидт. — 1-е изд. — М.: Советская энциклопедия, 1926—1947 (ru)