Agar je polisaharid sastavljen od velikog broja molekula galaktoze.[1] Nalazi se u ćelijskim membranama mnogih biljnih vrsta kao što su crvene alge i morska trava (posebno rod Gelidium [en]).[2][3] Originalno se naziva agar-agar prema nazivu lokalne malajske alge iz koje se prvobitno dobijao.[4] Osim toga, u upotrebi su i sinonimi: kanten, agar-agar i kineska trava.[5]

Hranljive podloge na bazi agra

Proizvodnja agra je započeta na Bliskom istoku ali se danas proizvodi i uz obale Pacifika, odnosno Kalifornije, Australije i drugih priobalnih zemalja. On se ekstrahuje iz biljaka kuvanjem, nakon čega sledi hlađenje i sušenje. Na taj način se dobija praškasta materija bele ili svetlo-žute boje, u zavisnosti od stepena čistoće.[6]

Agar se koristi kao dodatak hranljivim podlogama na kojima se u sterilnim uslovima uzgajaju biljne ili bakterijske kulture. Osim toga, upotrebljava se prilikom priprema poslastica, kremova i losiona, konzerviranja ribe i mesa, kao sredstvo za teksturizaciju ili emulzifikaciju u smrznutim dezertima, kao sredstvo za bistrenje u proizvodnji vina i piva itd.[7][8]

Agar-agar se koristi i kao lek kod želudačnih oboljenja. U hlebu koji koriste dijabetičari, umesto skroba koristi se agar-agar. I kapsule lekova se prave od agar-agara.

Reference

uredi
  1. Agar at lsbu.ac.uk Water Structure and Science
  2. Davidson & Jaine 2006
  3. Williams & Phillips 2000
  4. Balfour 1885: str. 71
  5. [1][mrtav link] at Botanical.com}-
  6. Lansing M. Prescott, John P Harley, Donald A. Klein (March 2, 2004). Microbiology (6th ed izd.). McGraw-Hill. ISBN 978-0072951752. 
  7. Alejandro Cabello-Pasini, Nelva Victoria-Cota, Victor Macias-Carranza, Enrique Hernandez-Garibay and Raquel Muñiz-Salazar (2005). „Clarification of Wines Using Polysaccharides Extracted from Seaweeds”. Am. J. Enol. Vitic. 56 (1): 52-59. 
  8. „Clarification of beverages”. [mrtav link]

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi