AP2 adapter

AP2 adapterski kompleks je multimerni protein koji dejstvuje na ćelijskoj membrani pri internalizaciji ćelijskog sadržaja u klatrinom posredovanoj endocitozi.^[1] On je stabilan kompleks sa četiri adaptina koji ima strukturu sa osnovnim domenom i dva dodatna domena vezana za osnovni domen polipeptidnim linkerima. Osnovni domen se vezuje za membranu i za teret koji će biti internalizovan. Alfa i beta dodatni domeni se vezuju za pomoćne proteine i za klatrin. Njihove interakcije omogućavaju vremensku i prostornu regulaciju konstrukcije klatrinom pokrivenih vezikula i njihovu endocitozu.

AP-2 kompleks je heterotetramer koji se sastoji od dva velika adaptina (alfa ili beta), srednjeg adaptina (mi), i malog adaptina (sigma):

Kompleks 2
- AP2A1
- AP2A2
- AP2B1
- AP2M1
- AP2S1

Reference uredi

↑ Pearse BM, Smith CJ, Owen DJ (April 2000). „Clathrin coat construction in endocytosis”. Curr. Opin. Struct. Biol. 10 (2): 220–8. DOI:10.1016/S0959-440X(00)00071-3. PMID 10753805.

Vidi još uredi

Spoljašnje veze uredi

Modeli adaptera Arhivirano 2012-05-24 na Wayback Machine-u

[pmid10753805-1] Pearse BM, Smith CJ, Owen DJ (April 2000). „Clathrin coat construction in endocytosis”. Curr. Opin. Struct. Biol. 10 (2): 220–8. DOI:10.1016/S0959-440X(00)00071-3. PMID 10753805.

[1]