Миле Латиновић

Миле Латиновић (Бравско, код Петровца, 18. март 1919 — Товарник, 7. децембар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 18. марта 1919. у селу Бравко, Босански Петровац, Босна и Херцеговина. Завршио је основну школу, а потом је радио сеоске послове, а једно вријеме, непосредно пред одслужење војног рока, радио је као дрвосјеча. Априлски рат га је затекао у војсци. Избјегао је заробљавање и дошао кући са оружјем и ратном опремом.

Заједно са три брата ступио је у патизане 27 јула 1941 и у првим борбама истакао се храброшћу. Предњачио је у борбама против усташа и касније италијана код Санског моста и Кључа; у вишедневним борбама са јаким италијанским снагама на Бравску, у нападу на приједор 19. маја, када је предводио бомбашко одјељење и отворио чети пут кроз линије одбране. И у борбама за ослобођење Санице и Кључа 26. до 30 јула Миле предводио бомбаше и јуришао пред Бравском четом.

Бравска чета је ушла у састав 3. крајишке бригаде и од тада је Миле борац ове прослављене јединице. Бомбама је крчио пролаз кроз непријатељску одбрану на Бихаћу а у нападу на Јајце, 23. новембра 1942, био је тешко рањен али је остао у строју док отпор непријатеља није био сломљен. Послије опоравка од ране у бригаду се вратио пред почетак IV непријатељске офанзиве. У бици на Неретви, одбијао је бомбама њемачке нападе од Горњег Вакуфа. Увјек је међу првима у многобројним борбама које је водила 3. крајишка бригада у наступању ка Дрини и кроз Санџак и у бици на Сутјесци. У нападу на Сињевац и Вис у Зеленгори упада у њемачки распоред и хвата се у коштац са Нијемцима.

У нападу 3. крајишке бригаде на Бугојно 22. августа 1943, Миле се привлачи бункерима у које баца ручне бомбе и ликвидира посаду. У нападу на Зеницу, 10. октобра 1943, предводи групу бомбаша, провлачи се у непријатељску одбрану, разоружава стражу и у бункеру затиче и разоружава 11 непријатељских војника. Још смјелији подвиг извео је приликом напада на Бању Луку. Са својим водом провукао се кроз спољну одбрану и упао у зграду гдје су њемачки официри-пилоти чекали нову 1944. годину, без борбе их је разоружао и спровео у штаб. Послије борби у Бањој Луци, постао је замјеник командира чете.

У прољеће 1944. на подручју Ливна руководио је минерским одјељењем, које је уништило пет њемачких тенкова. На исти начин уништио је неколико њемачких тенкова, за вријеме борби са њемачким моторизованим колонама које су покушале да продру у Дрвар за вријеме ваздушног десанта 25. маја. Приликом преласка пруге Сарајево - Коњиц 27. јула 1944. Миле је са четом уништио непријатељску посаду у бункерима и рововима, а потом сам ручним противтенковским бацачем зауставио напад непријатељског оклопног воза.

Нове подвиге извео је Миле у продору 3. крајишке бригаде кроз Санџак и западну Србију августа 1944. године. Тада је са четом 22 августа, изненадним нападом у шуми на цести Котор Варош - Кокин Брод уништио непријатељску посаду, гдје је било 19 мртвих и 23 рањена њемачка војника; а два дана ксније у нападу на Палисад и Чајетину, које су бранили бугарски фашисти,Миле је са четом пресјекао одступницу Бугарима, и уништио једну бугарску батерију топова. Почетком септембра, у борбама са главнином четничких снага, а затим са њемачком моторизованом колоном код Младеновца, поново је показао задивљујуће јунаштво. Тада је миле постављен за командира чете. У борбама за ослобођење Београда, на правцу наступања 3. крајишке бригаде, Миле је са својом четом опколио зграду у којој је било око 300 жандара са командантом београдске жандармерије, сломио њихов отпор и принудио их на предају.

Послије ослобођења Београда Миле је примио дужност команданта 5. батаљона 3. крајишке бригаде. Почетком децембра бригада је водила борбу у Срему потискујући њемачке снаге на запад. У једном јуришу, идући пред својим батаљоном, 7. децембра 1944. Мије је био смртно рањен. Истога дана и на истом фронту у истој јединици погинуо је и његов брат Илија, борац из устаничке 1941. године.

За народног хероја проглашен је 1953. године.

Литература

• Živković, D. (1975). NARODNI HEROJI JUGOSLAVIJE. Beograd: NIP Mladost