Г
Слово Г је четврто слово ћирилице. Настало је преузимањем слова Гама из грчког алфабета.[1]
Ћирилично слово Г | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Глас: | [ɡ], [ɦ], [ɣ] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Назив: | глаголи | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Број: | 3 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Ћирилица | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Слова словенских језика | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Слова несловенских језика | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Стара слова | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
У старословенској азбуци име слова је глаголи, што значи »причати«.
У ћириличком бројевном систему, слово ⟨г⟩ има вредност броја 3.
Употреба
urediНалази се на четвртом месту код свих језика који користе ћирилицу и најчешће представља звучни веларни плозив, /ɡ/.
Јужнословенски језици
urediУ књижевном српском, бугарском и македонском, такође представља звук (/ɡ/). Понекад, као последица брзог говора, у српском језику слово ⟨г⟩ се изговори као /ɣ/, /ɦ/ или пак /k/.
Руски језик
urediСлово ⟨г⟩ у књижевном руском језику представља (/ɡ/), сем када је обезвучено, па пређе у /k/ на крају речи или пре безвучног сугласника, и представља /ɡʲ/ пред предњонепчаним сугласником. У јужном руском дијалекту, тај глас се изговара као /ɣ/, и понекад као /ɦ/ у местима близу границе са Украјином и Белорусијом.
Прихватљиво је изговарати ⟨г⟩ у неким руским речима као /ɣ/ (које се понекад назива и »украјинско г«): Бог, богатый, благо, Господь, али не слажу се сви са тим. Тај звук се углавном сматра нестандардним и дијалектским у руском, и избегава га већина образованијих Руса. Реч »бог« се у номинативу увек изговара као /box/.[2]
У генитивским наставцима -ого, -его, ⟨г⟩ представља /v/, као и у речи сегодня (»данас«, од двају речи: сего и дня).
У речима мягкий и лёгкий се ⟨г⟩ изговара као /x/ испред слова ⟨к⟩.
На почетку речи европског порекла где би се очекивало ⟨х⟩, ставља се ⟨г⟩ из историјских разлога, нпр., реч херој: engl. hero → рус. герой.
Украјински
urediУ украјинском језику, слово ⟨г⟩ представља /ɦ/.
И у украјинском, глас /ɡ/ је присутан само у посуђеницама и записује се словом ⟨Г⟩ са квачицом (Ґ ґ).
И у украјинском, и у белоруском, ⟨г⟩ се зове »хе« и трансрибује се као ⟨х⟩.
Белоруски
urediУ белоруском, ово слово се изговара као /ɣ/ или као нешто мекше /ɣʲ/.
Као и у украјинском, и у белоруском, /ɡ/ је присутно само у посуђеницама, али записује се као диграф ⟨кг⟩.
И у белоруском, и у украјинском, ⟨г⟩ се зове »хе« и трансрибује се као ⟨х⟩.
Несловенски језици
urediУ великом броју несловенских језика који се пишу ћирилицом, ⟨г⟩ може представљати и /g/ и /ʁ~ɣ/, с тиме да се други пример углавном користи у турским језицима и угрофинским језицима.
Види још
urediИзвори
uredi- ↑ „Delovi studija iz knjige Proglas Konstantina-Ćirila (Bratislava: Perfekt, 2004.)”. Arhivirano iz originala na datum 2008-10-13. Pristupljeno 2010-05-29.
- ↑ Гласови уместо слова ⟨г⟩ (ru)