Jean Robic

Žan Robik (fr. Jean Robic; 10. jun 1921. — 6. oktobar 1980.) je bivši francuski profesionalni biciklista, u periodu od 1943. do 1961. godine. Najveći uspeh ostvario je 1947. godine kada je osvojio Tur de Frans, a bio je i nacionalni i svetski šampion u sajklo kros disciplini.

Žan Robik
Žan Robik1947. godine
Lične informacije
Ime	Žan Robik
Nadimak	Mršavko
Datum rođenja	(1921-06-10)10. 6. 1921..
Državljanstvo	Francuska
Visina	1.61 m
Težina	60 kg
Informacije o timu
Trenutno član tima	Završio karijeru
Disciplina	drumski
Tip vozača	Brdaš
Profesionalna karijera
1943 — 1945 1946 — 1949 1950 1951 1952 — 1954 1955 1956 — 1957 1958 — 1959 1960 1961	Génial Lucifer Génial Lucifer-Hutchinson Thomann-Riva Sport Automoto-Dunlop Terrot Hutchinson Gitane-Hutchinson Essor-Leroux Margnat-Coupry Rochet-Margnat Margnat-Rochet
Uspesi
Tur de Frans
Tur de Frans	1 (1947)
Podaci od: 16. maj 2016..

Detinjstvo i amaterska karijera

Robik je rođen u Ardenima, ali je uvijek za sebe govorio da je Bretonac i da je greškom rođen u Ardenima. Kada je imao 7 godina, preselio se sa porodicom u Bretanju. Njegov otac je bio biciklista i preneo je interesovanje za biciklizam na sina. 1940. Robik se preselio u Pariz, gde je bio mehaničar za jednu Švajcarsku kompaniju. Te godine je počeo i da vozi trke, ali je ostavio slab utisak na novinare. Pobedio je na trci Versaja 1940. dok je na narednu pobedu čekao pet godina.

Profesionalna karijera

Zbog drugog svetskog rata, bavljenje biciklizmom je bilo dosta teško u Francuskoj, Robik je vozio sajklo kros, a 1943. godine, postao je profesionalac i iste godine je vozio Pariz—Rube, ali završio je sa lomom lobanje. Tada je počeo da nosi kacigu, po kojoj je postao prepoznatljiv.

1945. godine osvojio je nacionalno prvenstvo u sajklo krosu, a 1950. godine, osvojio je i svetsko prvenstvo u sajklo krosu.

Nakon rata, ponovo je počeo da se vozi Tur de Frans 1947. godine, a Robik, tada još anonimus, izabran je u postavu Francuskog regionalnog tima. Novinari su ga jedva intervijuisali, a rekli su da bi mu povlačenje prvog dana donijelo tek možda jednu liniju na dnu stranice za nepoznate. Robik se pre Tura oženio i obećao je ženi da će joj donijeti žutu majicu kao venčani poklon. Prvu etapu, od Pariza do Lila, osvojio je Kibler, a Robik je došao deveti sa dva minuta zaostatka. Robik je pobedio na četvrtoj etapi, od Luksemburga do Strazbura, a zatim je vozio dobro u Alpima. Nakon Alpa usledile su lake etape po Mediteranu, pre teških brda u Pirinejima. Na Obisku i Turmaleu, Robik je uzeo dovoljno vremena i popeo se na peto mesto, nakon hronometra od 139 kilometara, prešao je na treće mesto. Na zadnjoj etapi, od Kaena do Pariza, obično lakoj etapi, na kojoj lider nije bio izazivan, Robik je napao na 100 kilometara do cilja. Drugi Francuz, Edvard Fašlenter je otišao sa njim, isto je uradio i Pjer Brambilja, tadašnji lider i razbolio se od napora. Robik i Fašlenter nisu bili sigurni šta da rade, ali to je bilo nepovoljno po Brambilju, jer je on vozio za tim italijanskih vozača koji su živeli u Francuskoj. Grupa vozača je bila ispred njih i Lusjen Tesere se vratio nazad da pomogne Fašlenteru. Fašlenter je napadao nekoliko puta, a Robik ga je uvijek pratio, zatim je Tesere napao, ali Robik nije reagovao jer on nije predstavljao opasnost. Prema Fašlenterovim rečima, Robik mu je tada ponudio 100 hiljada franaka. Fašlenter je rekao:" U mojoj glavi sam mislio 'ako otpane ili padne, ja ću osvojiti Tur', ali nije ni otpao ni pao, platio je 100 hiljada franaka, ali ne meni već Francuskom nacionalnom timu, kakva su bila pravila. Rene Vijeto mi je rekao 'ti jadna budalo, trebao si da tražiš više, šta ostaje kad ga podelimo međusobno?' Sve do smrti mi je govorio da nisam uzeo dovoljno."

Robik, koji nikad nije bio lider, stigao je na Park Prinčeva 13 minuta ispred Brambilje. Etapa je bila toliko brza, da je završila sat pre predviđenog vremena.

Naredne godine, završio je Tur de Frans na 16 mestu, a 1949. uspio je da osvoji četvrto mesto. 1952. godine osvojio je peto mesto, a nakon toga nije uspio da završi nijedan Tur. Zadnji je vozio 1959. godine i morao je da ga napusti na 20 etapi pošto ga je uhvatila vremenska rampa.

Privatni život

1943. Robik je upoznao Rejmon Kornik. Njih dvoje su se venčali 1947. četiri dana pre početka Tura. Dobili su dva sina i kćerku. Robikov otac je ubijen 1945.

Kraj karijere i smrt

Robik je na Turu 1953. pao i polomio se, vozio je lokalne trke, a zatim se vratio sajklo krosu, ali nije ostvario pobedu. Zadnju trku vozio je 1967. u Parizu. Uspio je da je završi i Lujson Bobe mu je čestitao. Robiku je bilo teško da se uklopi u svakodnevni život nakon kraja karijere, vodio je porodični kafe, ali i biznis i brak su mu propali. Nakon toga bio je depresivan i dugo vremena je bio bez posla da je na izlazio na ulicu i tražio posao, sve dok ga njegov prijatelj, Letend nije uveo u svoj posao.

Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 1980. godine kada se vraćao kući sa žurke, koju je organizovao Jop Zutemelk da proslavi osvajanje Tur de Fransa.

Spoljašnje veze

U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Jean Robic

• Profil na biciklističkoj arhivi
• Rezultati Robika na Tur de Fransu