Ćele-kula je spomenik iz Prvog srpskog ustanka koji je u znak odmazde tadašnja Turska vlast u Srbiji izgradila od lobanja poginulih srpskih ratnika u bici na Čegru. Nalazi se na 4 km od centra Niša, na putu ka Niškoj Banji.[1] Svrstana je u spomenike kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju[2] i danas predstavlja muzejski objekat.

Ćele-kula

Nastanak

uredi
 
Krupniji prikaz lobanja ugrađenih u kulu.

Procenjuje se da je u bici na Čegru, koja se odigrala 31. maja 1809, poginulo oko 10.000 turskih ratnika.[1] Kako bi opravdao toliki gubitak niški Huršid paša naredio je da se kože sa glava poginulih Srba oderu, napune slamom i pošalju u Carigrad.[1] Zatim je, kako bi zaplašio Srbe, naredio da se u znak opomene na istočnoj strani Niša sazida kula od kamena i da se u njene zidove uzidaju preostale lobanje poginulih vojnika, „tako da sredina kule bude jednostavna, od kamena i kreča a glave srpskih vojnika da se okrenu u polje i uziđaju spolja“.[3]

Kula je sazidana u periodu od juna do jeseni 1809. godine, na nekadašnjem ulazu u Niš sa carigradske strane, koji se danas nalazi u središtu naselja Trošarina.[2] Sačinjena je od četiri potporna zida (širine oko 4,5 m i debljine 0,5 m) koja su se naslanjala jedan na drugi čineći šuplju, zakrovljenu formu čija je prvobitna visina iznosila 5 metara. U nju su uzidane 952 lobanje poginulih ustanika, poslagane u simetrične redove.[2] Iako su Turci zabranjivali Srbima da odnose lobanje sa njenih zidina, mnoge glave su krišom skidane i sahranjivane u okolnim grobljima.[3]

Pisani dokumenti

uredi

Turskih izvora o Ćele-kuli gotovo i da nema, tako da se podaci o njenom izgledu, načinu gradnje i broju lobanja zasnivaju na beleškama putopisaca koji su u XIX veku prolazili kroz Niš.[3] Najraniji opis dao je beogradski licej Isidor Stojanović, a nešto detaljniji opis o ondašnjem stanju Ćele-kule dao je Živan Živanović 1882. godine: „Ja sam brižljivo brojao, i na ostatku od kule samo bilo je sa severne strane 123 glave, a zapadne strane 103, sa istočne 105 i s južne 180 – svega 511 glava. Blagorodna duša meštana nije mogla da gleda ovu strašnu sliku nedela, te su krišom mnoge glave poskidane i s pijetetom položene u groblja.“ U Evropi se za Ćele-kulu prvi put čulo iz spisa francuskog pesnika Alfonsa de Lamartina. U svom prolasku kroz Niš, o Ćele kuli je rekao: "Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik! On će naučiti njihovu djecu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im po kakvu su ih cijenu platili njihovi očevi."

Lamartin, jula 1833.[1][3]

Ćele-kula danas

uredi
 
Lobanje posmatrane iz profila.

Iako je u drugoj polovini XIX veka, jedan od modernizatora turske države Mithat paša doneo odluku da se kula sruši, to nije izvršeno zbog intervencije niških Turaka.[1] Tako je sve do 1892. Ćele-kula bila izložena vremenu, nakon čega je prilozima iz čitave Srbije, prema projektu arhitekte Dimitrija Leka, iznad nje podignuta današnja kapela.[3] Godine 1937, prilikom proslave šezdesetogodišnjice oslobođenja Niša od Turaka, čišćenjem središnjeg dela objekta, pronađeno je više lobanja, koje su ponovo ugrađene u kulu.[3] Danas je preostalo samo 58 lobanja, a jedna od njih je posebno izdvojena na pijedastalu, kao lobanja vođe ustanka Stevana Sinđelića.[2]

U popularnoj kulturi

uredi

Omot šestog studijskog albuma grupe Riblja čorbaIstina, koji je dizajnirao Jugoslav Vlahović,[4] predstavlja fotomontažu na kojoj se glave članova grupe nalaze između lobanja na Ćele-kuli.[5]

Galerija slika

uredi

Povezano

uredi

Reference

uredi
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Ćele-kula”. Discover Serbia. Pristupljeno 5. januara 2010. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 „OBNOVLJENA KULA NA ČEGRU I ĆELE KULA U NIŠU”. Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije, Sektor za boračko-invalidsku zaštitu. Pristupljeno 5. januara 2010. [mrtav link]
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Branislav Miltojević (29. 05. 2009). „Kula od lobanja”. Večernje novosti. Arhivirano iz originala na datum 2020-06-05. Pristupljeno 5. januara 2010. 
  4. „Riblja Čorba - Istina”. Discogs. Pristupljeno 5. januara 2010. 
  5. Janjatović, Petar (1998). Ilustrovana YU Rock enciklopedija: 1960—1997. Geo poetika. str. str. 154. ISBN 86-83053-08-3. 

Vanjske veze

uredi