Zglob

Zglob (latinski: arthrosis, articulatio, junctura) predstavlja spoj dve ili više kostiju. Postoje dve vrste spojeva elemenata skeleta: sinartroze i diartroze.

Zglob kuka

Sinartroze (latinski: synarthroses) su kontinuirani spojevi kostiju, gde se između zglobnih elemenata nalazi potporno tkivo. U zavisnosti od vrste ovog tkiva, sinartroze se dele na vezivne i hrskavičave spojeve.

Diartroze (latinski: diarthroses) su spojevi kostiju, kod kojih postoji šupljina između zglobnih površina i tzv. zglobna čahura. Ova vrsta spoja se naziva takođe i sinovijalni zglob.

Svi zglobni elementi (osim hijalinske hrskavice) imaju inervaciju, drugim riječima, u njima se nalazi značajan broj živčanih završetaka koji provode, posebno, percepciju boli, stoga mogu postati izvor boli.

Vezivni spojevi

Vezivni spojevi (latinski: articulationes fibrosae) su vrsta zgloba, kod koga se između zglobnih elemenata nalazi tanki sloj vezivnog tkiva ili jake fibrozne veze. Postoje tri vrste ovog zgloba:

• šav,
• klinasti spoj i
• sindesmoza.

Šav (latinski: sutura) je fibrozni spoj između pljosnatih kostiju lobanje. Razlikuju se tri vrste šava: ravni šav (latinski: sutura plana) koji spaja jednostavne ravne ivice kostiju, zupčasti šav (latinski: sutura serrata) kod koga su zglobne ivice kostiju nazupčene i ljuskasti šav (latinski: sutura squamosa) gde su ivice kostiju veoma stanjene i u toku zglobljavanja preklapaju jedna drugu.

Klinasti spoj (latinski: gomphosis) je vrsta zgloba koji povezuje koren zuba sa čašicom (alveolom). Zub je poput klina usađen u šupljinu alveole i sa njom je povezan preko periodontalnih vlakana.

Sindesmoza (latinski: syndesmosis) se odlikuje prisustvom jakih ligamenata koji povezuju međusobno udaljene kosti. Sindesmoza može biti fibrozna i elastična.

Hrskavičavi spojevi

Hrskavičavi spojevi (latinski: articulationes cartilagineae) su vrsta kontinuiranog zgloba, kod koga potporu čini hrskavičavo tkivo. Vremenom se broj ovakvih spojeva smanjuje, jer se hrskavica postupno zamenjuje koštanim tkivom. Razlikuju se primarni (sinhondroza) i sekundarni hrskavičavi spoj (simfiza).

Sinhondroza (latinski: synchondrosis) je tranzitorni (prolazni) spoj kostiju izgrađen od hijaline hrskavice, koja omogućava rast i razvoj skeleta. Vremenom se ona zamenjuje sinostozom, kada dođe do okoštavanja hrskavičavog tkiva.

Simfiza (latinski: symphysis je trajni spoj kostiju građen od fibrozne hrskavice.

Sinovijalni zglobovi

Zglob kolena

Sinovijalni zglobovi (latinski: articulationes synoviales) se karakterišu prisustvom zglobnih površina kostiju, zglobne čahure, zglobne šupljine i određenog broja sporednih delova.

Glavni delovi

Zglobne površine (latinski: facies articulares) su delovi kosti koji učestvuju u formiranju zgloba. Prekrivene su tankim slijem hijaline hrskavice (debljine 2–5 mm) koja ublažava pritisak i štiti zglob. Obično je jedna zglobna površina ispupčena (konveksna) a njoj analogna je udubljena (konkavna), tako da odgovaraju jedna drugoj.

Zglobna čahura (latinski: capsula articularis) je vezivna membrana koja povezuje zglobne elemente i hermetički zatvara zglobnu šupljinu. Njen spoljašnji sloj je fibrozna opna koja se pričvršćuje na pokosnicu, a unutrašnji sloj je sinovijalna opna. Sinovijalna opna je tanka, ružičasta i glatka, a građena je od rastresitog veziva sa prisutnim elastičnim vlaknima, krvnim sudovima i živcima. Ona luči zglobno mazivo (sinovijalnu tečnost) koja vlaži i podmazuje zglobne površine.

Zglobna šupljina (latinski: cavitas articularis) je pukotina lokalizovana između zglobnih površina, zatvorena zglobnom čahurom i ispunjena sinovijalnom tečnošću.

Sporedni delovi

Zglobni kolut

Ligamenti stopala

Zglobne veze (latinski: ligamenta) osiguravaju kontakt zglobnih površina i ograničavaju ili čak sprečavaju pokrete zgloba. Mogu biti ekstrakapsularne i intrakapsularne.

Zglobni kolut (latinski: discus articularis) je vezivno-hrskavičava pločica koja je postavljena između zglobnih površina i u potpunosti ih razdvaja. Ona omogućava zglobljavanje površina koje nisu podudarne, povećava broj kontakata i ublažava silu udaraca.

Meniskus (latinski: meniscus articularis) je takođe vezivno-hrskavičava tvorevina koja ima oblik srpa. Na njemu se razlikuju središnji deo i dva roga.

Zglobna usna (latinski: labrum articulare) prati ivicu konkavne (udubljene) zglobne površine i na taj način je produbljuje.

Masni jastučići (latinski: corpora adiposa) su prisutni kod nekih zglobova između fibrozne i sonovijalne opne zglobne čahure. Oni sprečavaju nastajanje vakuuma unutar zgloba u toku pokreta.

Zglobni mišići (latinski: musculi articulares) su vlakna susednih mišića koja se pripajaju na čahuri zgloba, a koja imaju ulogu da sprečavaju uklještenje čahure između zglobnih površina.

Inervacija i vaskularizacija

Sinovijalni zglobovi su dobro snabdeveni krvnim sudovima koji se izdvajaju iz periartikularne arterijske mreže i završavaju u čahurama i zglobnim telima. Prati ih mreža venskih i limfnih sudova.

Nervna vlakna za zglobove potiču od živaca koji inervišu okolne mišiće, a mogu da budu senzitivna i vazomotorna. Prva prenose osećaj bola, a druga oživčavaju zglobne arterije.

Pokreti

Postoje četiri osnovne vrste pokreta sinovijalnih zglobova:

• klizanje ili translacija,
• ugaoni pokret ili angulacija (pregibanje, opružanje, odmicanje i primicanje),
• obrtanje ili rotacija (supinacija, pronacija, everzija, inverzija),
• kruženje ili cirkumdukcija (složeno kretanje).

Podela

U zavisnosti od broja kostiju koje ulaze u njihov sastav, zglobovi se dele na: proste (latinski: articulatio simplex) i složene zglobove (latinski: articulatio composita).

Prema obliku zglobnih površina i broju osovina oko kojih se mogu vršiti pokreti, oni se dele na:

• ravni zglob (latinski: articulatio plana),
• zglob šarke (latinski: ginglymus),
• točkasti zglob (latinski: articulatio trochoidea),
• bikondilarni zglob (latinski: articulatio bicondylaris),
• jajasti zglob (latinski: articulatio ellipsoidea),
• sedlasti zglob (latinski: articulatio sellaris),
• loptasti zglob (latinski: articulatio spheroidea) i
• zdelasti zglob (latinski: articulatio cotylica).

Literatura

Zglob na Wikimedijinoj ostavi

Marija Mihalj, Danica Obradović: "Opšta anatomija", Novi Sad 2000. ISBN 978-86-489-0276-4

Vanjske veze

• Ilustracije sinovijalnih zglobova (en)
• Ilustracije i klasifikacija sinovijalnih zglobova (en)