Vežnjača (konjunktiva, spojnica oka) je sluzokoža koja pokriva unutrašnju površinu kapaka i u vidu širokih nabora i beonjaču sve do rožnjače. Koliko je mala po svojoj površini, toliko je važna zbog svog položaja. Naime, izložena je mnogim štetnim dejstvima spoljne sredine, kao što su mikroorganizmi, pa su oboljenja vežnjače veoma česta. Doduše, suze štite konjunktivu ispiranjem, a sadrže i enzime i antitela koja sprečavaju razvoj bakterijske infekcije. Po učestalosti, zapaljenje vežnjače ili konjuktivitis različitog porekla je na prvom mestu svih zapaljenja u predelu oka u razvijenim zemljama. Počinje obično grebanjem i peckanjem u očima, crvenilom koje se uočava na beonjači, pojačanim suzama i nakupljanjem krmelja, posebno uočljivih ujutru. Znakovi zapaljenja i težina oboljenja zavise od uzročnika, koji su vrlo različiti i zato mogu imati različite posledice. Teže upale uzrokuju čak i odumiranje tkiva. Zato je i lečenje različito.[1][2]

Snimka ljudskog oka na kojoj se jasno razabiru krvni sudovi vežnjače.
Hiperemija krvnih sudova vežnjače.
Gornja polovina sagitalnog preseka očne jabučice gde se vidi i vežnjača.

Reference

uredi
  1. Stetoskop info: „Konjuktivitis“, postavljeno 10.6.2007.
  2. „Svet zdravlja: „Bolesti vežnjače“”. Arhivirano iz originala na datum 2009-07-17. Pristupljeno 2010-12-05.