Transvestizam

Reč transvestizam je promenila nekoliko značenja od kako je izmišljena 1910. godine, a danas se koriste sva značenja osim originalnog. Neophodno je odrediti u kom se tačnom značenju reč koristi pre nego što se definiše.

Transvestit

Nastanak reči

Magnus Hiršfeld (Magnus Hirschfeld) je izmislio reč transvestizam oko 1915. godine u Berlinu (od latinskog trans i vestere - oblačiti). Koristio je ovu reč da opiše grupu ljudi koji su obično i dobrovoljno nosili odeću tradicionalno rezervizanu za drugi pol. Hiršfeldova grupa transvestita je uključivala biološke muškarce i žene (fizičko) heterosekualne, homoseksualne, biseksualne ili aseksualne orijentacije.

Hiršfeld sam nije bio posebno zadovoljan ovim izrazom, zato što je zaključio da je odeća samo ispoljivanje razloga što se oblači. Zapravo, Hiršfeld je pomagao ljudima da postignu prve promene imena i izvrše prve operacije zamene pola. Hiršfildovi transvestiti su zato, po današnjim merilima, ne transvestiti, već tranrodne osobe

Hiršfild je radio u okviru postojanja tri pola: muški, ženski i ostali, odnosno treći pol. Pod trećim polom su se smatrali ljudi koji su, po današnjim standardima, kršili heteronormativna pravila.

Hiršfild je takođe primetio da je seksualno uzbuđenje često, ali ne i uvek, povezano sa transvestiskim ponašanjem, te je jasno razlikovao transvestizam kao izražavanje ljudskih transpolnih osećanja i fetiša, čak i ako je fetiš uključivao nošenje odeće suprotnog pola.

Danas se Hiršfildova definicija transvestizma ne koristi, a današnji izraz "transrodnost" je ekvivalent.

Moderno korišćenje

Uspon nacista i Drugi svetski rat su okončali kako Hiršfildov posao, tako i većinu evropskog istraživanja na temu seksualnosti. U Evropi i Severnoj Americi je transvestitko ponašanje (bilo žena ili muškaraca) do šezdesetih godina dvadesetog veka viđeno kao izraz homoseksualizma ili potištivanje homoseksualnih nagona. Takođe, ideja o tri pola pod kojima je radio Hiršfild je nestala, a većina se vratila na ideju o dva pola, sve do kraja dvadesetog veka.

Šezdesetih godina dvadesetog veka, Harry Benjamin (Heri Bendžamin) i drugi su ponovo započeli rad sa ljudima koji su pokazivali transvestitsko ponašanje. Za razliku od Hiršfilda, koji je pokušao da pronađe rešenje u kom bi ljudi trećeg pola mogli da žive u društvu, sada su ljudi koji su imali karakteristike grupe "drugi" bili očekivani da pronađu mesto kao "normalni muškarci" ili "normalne žene". Takođe, ukoliko osoba nije mogla da bude "izlečena" od transvestitskog ponašanja, smatralo se da je najbolje da promene pol. Oni koji nisu pristali ili nisu smatrali da postoji razlog da se "leče" su bili označeni kao homoseksualci ili seksualni fetišisti.

Danas se poistovećivanje transvestizma sa homoseksualnošću, transvestiskih fetišizmom i transseksualnošću i dalje postoji.

Razilaženje s homoseksualnošću

Društvene promene su donele i druge razlike.

Pokreti za prava homoseksualaca su, nakon nemira u Stonvolu, smanjili konekciju sa homoseksualnošću, jer su homoseksualci postali prisutniji u javnosti i većina njih nisu bili transvestiti.

Mnogi naučnici su podrazumevali, iako naučno nedokazano, da žene nemaju fetiše. U ovo vreme se u većini zapadnih društava prihvatalo da žene nose odeću tradicionalno povezanu s muškarcima i to je bilo ne samo dozvoljeno, već često i moderno.

Danas se transvestizam i dalje uglavnom povezuje s muškarcima. Međutim, neki naučnici nisu prestali da koriste ovu reč i sa ženama, a skoro su neke grupe žena počele da sebe nazivaju transvestitima.

Druge grupe koje ne potpadaju pod ovo značenje

Nakon što su se sve ove promene dogodile sedamdesetih godina, grupa ljudi je ostala bez izraza koji bi ih definisao: muškarci koji nose žensku odeću, identifikuju se kao muškarci i kao heteroseksualci. Ova grupa ljudi nije bila zadovoljna rečju transvestizam. U srpskom jeziku i dalje ne postoji tačna reč za ovu grupu ljudi, dok se u engleskom koristi cross-dresser. Ova grupa se često distancira od ljudi koji sebe smatraju homoseksualcima ili transseksualcima i često smatraju da njihovo ponašanje ne potpada pod fetiš. Verovatno se zbog ove pojave pojavila eksplicitna definicija transvestitskog fetišizma, različita od samo transvestizma.

Zaključak

Postoje različita značenja ove reči. Neke oa od njih su kontradiktorna, ali ono što imaju zajedničko je:

• Opisuje ponašanje ljudi koji nose odeću pola koje je drugačije od njihovog pola zaključenog po rođenju bez donošenja zaključka zašto to rade.
• Obično ne uključuje fetiš i ne uključuje transseksualizam.

Transvestizam na Wikimedijinoj ostavi