Otvori glavni meni

Proteinska kinaza C, takođe poznata kao PKC (EC 2.7.11.13), je familija enzima koji kontrolišu dejstvo drugih proteina putem fosforilacije hidroksilnih grupa serinskih i treoninskih aminokiselinskih ostataka tih proteina. PKC enzimi se aktiviraju signalima poput povećanja koncentracije diacilglicerola ili Ca2+. PKC enzimi imaju važnu ulogu u nekoliko kaskada prenosa signala.

Proteinska kinaza C
Identifikatori
EC broj 2.7.11.13
IntEnz IntEnz view
BRENDA BRENDA entry
ExPASy NiceZyme view
KEGG KEGG entry
MetaCyc metabolic pathway
PRIAM profile
PDB structures

PKC familija sadrži deset izoenzima.[1] Oni se dele u tri potfamilije, na osnovu njihovih sekundarnih glasnika: konvencionalna (ili klasična), nova i atipična.[2] Konvencionalni (c)PKC enzimi su izoforme α, βI, βII, i γ. Njima je za aktivaciju potreban Ca2+, diacilglicerol (DAG), i fosfolipid kao što je fosfatidilserin. Novi (n)PKC proteini su δ, ε, η, i θ izoforme, i njima je potreban DAG, ali ne Ca2+. Konvencionalni i novi PKC enzimi su aktivirani istim putem prenosa signal kao fosfolipaza C. Za razliku od njih, atipični (a)PKC enzimi (protein kinaza Mζ i ι / λ izoforme) nisu zavisni od Ca2+ i diacilglicerola. Termin „protein kinaza C“ se obično odnosi na celu familiju.

IzoenzimiUredi

Vidi jošUredi

LiteraturaUredi

  1. Mellor H, Parker PJ (1998). "The extended protein kinase C superfamily". Biochem. J. 332 ( Pt 2): 281–92. PMC 1219479. PMID 9601053. 
  2. Nishizuka Y (1995). "Protein kinase C and lipid signaling for sustained cellular responses" (ABSTRACT). FASEB J. 9 (7): 484–96. PMID 7737456. 

Spoljašnje vezeUredi