Prednji zubi
Prednji zubi (lat. dentes anteriores s. intercanini) se nalaze u frontalnom delu usne duplje i obuhvataju dve klase zuba:
- sekutiće i
- očnjake.
Sekutići
urediU humanoj denticiji postoji osam sekutića (lat. dentes incisivi), po četiri u svakom dentalnom luku. To su prvi i drugi zub od medijalne linije u sva četiri kvadranta:
- prvi gornji sekutić – dens incisivus primus s. medialis superior dexter et sinister;
- drugi gornji sekutić – dens incisivus secundus s. lateralis superior dexter et sinister;
- prvi donji sekutić – dens incisivus primus s. medialis inferior dexter et sinister;
- drugi donji sekutić – dens incisivus secundus s. lateralis inferior dexter et sinister.
Sekutići, kao klasa imaju tri glavne funkcije: mastikacija, fonetika i estetika. Oni predstavljaju „sečivo“ denticije, odnosno učestvuju u procesu sečenja i rezanja hrane na prikladne komade, pogodne za dalju obradu (žvakanje) na griznim površinama premolara i molara. Oni učestvuju i u izgovoru nekih suglasnika: labiodentalnih (f, v), dentalnih (t, d) i lingvodentalnih (s, c, z). Takođe, svojim oblikom, bojom, proporcijama i rasporedom utiču na fiziognomiju i estetiku lica.
Očnjaci
urediOčnjaci (lat. dentes canini) su najvažniji zubi mesoždera, jer služe za prihvatanje i razdiranje plena, a kod zmija to su i otrovni zubi (namenjeni kako hvatanju plena, tako i odbrani). Naziv canini je izveden od latinske reči canis (što u prevodu znači pas). U humanoj denticiji postoje četiri očnjaka, po dva u gornjem i donjem dentalnom luku:
- gornji očnjak (desni i levi) – dens caninus superior dexter et sinister;
- donji očnjak (desni i levi) – dens caninus inferior dexter et sinister.
Očnjaci su sposobni da izdrže veliki mastikatorni stres i deluju kao „amortizeri“, pružajući podršku bočnim zubima u toku žvakanja. Njihova osnovna uloga je kidanje i razdiranje hrane, što čini sredinu između sečenja (karakterističnog za sekutiće) i gnječenja i mlevenja (karakterističnog za bočne zube). Svojom labijalnom površinom podupiru uglove usana, pa doprinose i fiziognomskom izgledu osobe, a njihove oralne površine sa dobro razvijenim cingulumom imaju veliki značaj pri lateralnim kretanjima mandibule.
Literatura
uredi- Željko Martinović: Osnovi dentalne morfologije, II izdanje ("Službeni glasnik“ Beograd, 2000.) ISBN 86-7549-175-1;
- Olga Janković, Verica Vunjak: Morfologija zuba, VII izdanje ("Zavod za udžbenike i nastavna sredstva“ Beograd, 2001.) ISBN 86-17-08912-1;
- Darinka Stanišić-Sinobad : Osnovi gnatologije, I izdanje ("BMG“ Beograd, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, COBISS-ID 94080780