Povelja Tvrtka I Hrvoju Vukčiću Hrvatiniću 1380.

Povelja Tvrtka I Hrvoju Vukčiću Hrvatiniću 1380. je dokument kojim je kralj Tvrtko I Hrvoju Vukčiću dodijelio naslov velikog vojvode i darovao posjede u župi Lašvi. Hrvoje je u političku arenu stupio 1380-ih, u periodu snažnog političkog, ekonomskog i teritorijalnog razvoja bosanske države.

Bosna za vrijeme Tvrtka I.

Povelja kralja Tvrtka I Hrvoju Vukčiću Hrvatiniću

Povelja se nalazi u Zemaljskom muzeju u Sarajevu, zavedena pod inventarnim brojem 5779. Godine 1897. sporazumno je, u ime zamjene, prenesena iz Narodnog muzeja u Budimpešti. Prevedenu na latinski jezik i u prirodnoj veličini, prvi ju je objavio Lajoš Taloči (Thallóczy) 1897. Analizu vanjskih karakteristika povelje sa popravkama dotadašnjih saznanja izvršio je Gregor Čremošnik 1950.

Opis

Stanje očuvanosti povelje nije najbolje. Pergament povelje je italijanskog načina izrade srednjeg kvaliteta. Dimenzije su: širina – gore 42,3; dolje 42,5, a visina – lijevo 26,2; desno 25,1 cm. Pisac je bio logotet Vladoje. Pisana je svečanom majuskulom, svečano i ukočeno. Kaligrafski je jedna od najdotjeranijih među sačuvanim poveljama.

Pečat nije sačuvan, a sama povelja svjedoči (po naš visuče duplene pečati učinjene), da je kralj Tvrtko I Kotromanić prvi dao izraditi veliki dvostruki kraljevski prijestolni pečat. Njegovu rekonstrukciju sačinio je Pavao Anđelić. To je bio najveći pečat svoga vremena u Evropi. Kao najbogatije kićen pečat predstavljao je pravo remek-djelo srednjovjekovne graverske umjetnosti i nadmašivao je sve svjetske produkte te vrste. Tvrtko je polagao pravo na državu Nemanjića, pa se na njegovom vladarskom pečatu, sa jedne strane prijestola nalazi štit sa dvoglavim orlom, grb Nemanjića, a sa druge strane štit podijeljen kosom gredom sa po tri ljiljana na svakom polju, grb Kotromanića. Grbovi su predstavljali sugubi vijenac ili dvostruku krunu kojom je Tvrtko I krunisan 1377. godine.

Pečat kralja Tvrtka I Rekonstrukciju je sačinio Pavao Anđelić

Kao svjedoci, povelju su potvrdili vodeći predstavnici srednjovjekovne Bosne Tvrtkovog vremena: vojvoda Vlatko Vuković s bratom, knez Pavle Radinović s bratom, župan Branko Pribinić s bratom, knez Mirko Radojević s bratom, knez Stjepan Hrvatinić s bratom, knez Priboje Masnović s bratom, župan Humske zemlje Bjeljak s bratom, knez Vukašin Milatović s bratom, knez Donjih Krajeva Mladen Stančić s bratom iz Biloševića, knez Usore Gojko Vojković s bratom, knez Usore Dobrosav Divošević.

Na samom kraju povelje nalazi se datum 12. marta 1380. i Moštre kao mjesto nastanka povelje.

Tekst povelje

Вa начетaкь Отцa Вь изьпльниенье Сна И сaньтием Свтaго Дхa Аминь. О прдивнаъ висото мдрости и оуминиъ божaственьние силъ коль необьхитими соуть соуди его и неизьслимие стaзи его изьпльни милосрьдиъ и щедроть имь се приниче сь вишних висоть своего божьствa на всоу вьселеньноую и пaдьшее чловиче соушьтво прстоупленьемь собою о боживь на небесa вьиеде Отцоу си вседрьжителю послоущво вa дъло сьврьши ъко же изь волъ Тим же куфьтри црьсци по всеи вьселеннои оутврьждають се и крсеще се слaвет бога вседрьжителa Тaкоже же и aзь стефaнь Тврьтко по милсти господа бга Крaл срьблиемь босни приморию хльмьсци земьли дольнимь крaемь запaднимь стрaнамь оусори цоли и подринию и ктомоу Сподоблен бих црьствовaти вa землaх родитель и прaродитель ншх творе имь милости и записниъ всaкомоу же по въри и по достоънию его Тa им же сьтвори милость крaлaвство ми кнезоу хрвою цноу воеводе гь бь потрибовa сега свътa воеводо Влькьцa неговa отцa тaда ми видивьше да се ни ниегово симе изродило и свитовaвьше с крaлaвтсвa ми влaстели и видивьше реченога кнеза хрьвоъ достоина чaсти своего отцa дасмо моу велико воеводьство вь мисто реченога воеводе Влькьцa И више тога сьтворисмо моу моилость навлaститоу по съхь наших лъстих по наш висоуче доуплене печaти оучиниене дасмо моу и записaсмо оу Лaшви нашa три селa оу име Село трибооушоу сь всими прaвими меъми дроуго Село лоупьницоу сь всими прaвими меъми третие Село Бълоу сь всими прaвими меъми реченомоу воеводи хрьвою и негови дътьци и нихь послиднем да соу за племенито оу вики викомa Ако ли итко от них кою невироу намь оучиниль aли нашемоу послиднемоу неговь послидни за що би имь могао отнети речена три селa да имь се за то не отнимоу него да плaкa онь кои сьгриши глaвомь своиом aли блaгомь оу що га босна соуди a остaли да остaю оу вири и оу оудрьжaнье рених сель и вь остaлои своеи племььщини А томоуи свъдоци и роучници крaлaвьствa ми властеле воевода влaтко вльковићь з брaтиом кнезь пaвaль рaдиновићь з брaтиом жоупaн брaнко прбинићь з брaтиом кнезь мирько рaдоевићь з брaтиом кнезь стипое хрьвaтинићь з брaтиом кнезь прибое мaсновићь з брaтиом От хльмьске землие жоупaнь билиaкь сaнковићь з брaтиом кнезь влькaшинь милaтовићь з брaтиом От дольниъх крaи кнезь млaдинь стaньчићь з брaтиом От билошевићь кнезь гоъкь воиковићь з брaтиом От оусоре кнезь доборсaвь дивошевићь з брaтиом От триботићь воевода влaтко тврьтковићь з брaтиом От дворa пристaвь кнезь гоъкь дрaгосaлићь дворьски з брaтиом А от своити налъшко вътиниa нашь велики врaтaрь з брaтиом А тко ће сие претворити aли порећи a или нашь послидни aли тко иноплеменикь да е проклеть бгомь отцемь и сном и свтимь дхомь И 12 врьховних aплвь и 4 иевaнђелисти 70 изабрaних и всими свтими бжими Писaно вь двор крaлaвьствa ми на моищтри мцa мaрьтa 12 днь тога лъто рожьтвa хрстовa 1380

Стефaнь Тврьтко по милости господа бога крaль Срьблемь Босни и Приморию.

Literatura

• Pavao Anđelić, Srednjovjekovni pečati iz Bosne i Hercegovine, ANUBiH, Sarajevo 1970.
• Gregor Čremošnik, Bosanske i humske povelje srednjeg vijeka II, Glasnik Zemaljskog muzeja Nova serija 4-5, Sarajevo 1949-1950, 105-199, 122-127.
• Petar Đorđić, Istorija srpske ćirilice, Beograd 1971.
• Ferdo Šišić, Vojvoda Hrvoje Vukčić Hrvatinić i njegovo doba, Naklada Matice hrvatske, Zagreb 1902.
• Đuro Šurmin, Hrvatski spomenici / Acta Croatica, Sveska I. (od 1100-1499.), JAZU, MHJSM, Zagreb 1898, 91-93.
• Ljudevit Taloči (Thallóczy), Kako i kada je Hrvoje postao veliki vojvoda, Glasnik Zemaljskog muzeja 9, Sarajevo 1897, 183-192 + faksimil.