Krvni pritisak – razlika između verzija

 

=== Auskultaciona metoda ===

U kliničkoj praksi se najčešće primenjuje auskultaciona metoda i u tu svrhu se koristi živin ili neki drugi sfigmomanometar (instrument za merenje pritiska). Kod živinog [[manometar|manometra]] vrednosti se očitavaju na skali sa [[živa|živinim]] stubom, dok drugi sfigmomanometri koriste pokazivač sa kazaljkom ili električnim ekranom.

 

 

== Vrednosti pritiska ==

Vrednost pritiska je promenljiva, zavisi od doba dana i podložna je uticaju spoljašnjih i unutarnjih faktora. Te promene su posledica aktiviranja brojnih mehanizama kojima organizam pokušava da održi odgovarajući protok krvi zavisno od trenutnih potreba organizma.

 

 

=== Srednji pritisak ===

Srednji arterijski pritisak je prosečna vrednost svih pritisaka merenih u kratkim vremenskim intervalima tokom određenog perioda. On nije jednak sredini između sistolnog i dijastolnog pritiska, jer krvni pritisak tokom većeg dela srčanog ciklusa ostaje bliži dijastolnom (donjem) pritisku. Srednji pritisak je obično određen 60% dijastolnim i 40% sistolnim pritiskom.<ref name="r4"> Arthur C. Guyton M.D, John E. Hall Ph.D: ''Medicinska fiziologija'', IX izdanje ("Savremena administracija" Beograd, 1999.)</ref>

 

U stručnoj literaturi se hipotenzija definiše kao stanje u kome je vrednost krvnog pritiska ispod 100/60 mmHg (izmeren više puta u ambulantnim uslovima) uz postojanje određenih simptoma (umor, poremećaj sna, vrtoglavica, nesvestice, anksioznost ili depresija, osećaj jakog lupanja srca, znojenje itd).<ref name="medicina"> [http://www.medicina.hr/clanci/hipotenzija_nizak_krvni_tlak.htm Hipotenzija], pristup 8. februar 2008. </ref>

 

* [http://hypertension.medicweb.org/basic_facts/blood_pressure.php Osnovni podaci o krvnom pritisku] {{en}}

 

<references/>