Jod – razlika između verzija

 

== Istorija ==

Otkrio ga je [[1811]] godine Bernard Courtois, što su kasnije potvrdili hemičari Charles Desormes i Nicholas Clement. Osobine joda je [[1813]] godine bolje ispitao [[francuska|francuski]] hemičar Joseph Louis Gay-Lussac, koji je ovom elementu dao ime.

 

== Osobine ==

Jod spada u grupu [[halogeni elementi|halogenih elemenata]]

 

 

== Jedinjenja joda ==

Jod gradi brojna hemijska jedinjenja u kojima se javlja sa [[oksidacioni broj|oksidacionim brojem]] 1, 5 ili 7. Osobine jodovih jedinjenja su slične analognim jedinjenjima [[brom]]a ili [[hlor]]a. Najbolje reaguje sa [[metali]]ma gradeći jodide.

 

 

== Jod u prirodi ==

Jod spada u elemente koji su veoma malo rasprostranjeni u prirodi. Veće količine ovog elementa se javljaju u morskoj vodi, a takođe i kao nečistoća u čilskoj šalitri jod se javlja u vidu natrijum-jodata NaIO₃. Javlja se i u mnogim namirnicama koje se svakodnevno koriste u ishrani (ako potiču sa terena na kojima se jod javlja na zemlji i u vodi), ali u količinama koje pokrivaju najviše 1/3 dnevnih potreba za jodom:

* 1 [[kilogram|kg]] povrća sadrži 20-30 mcg joda,

 

== Primena joda ==

Jod se koristi u proizvodnji farbi i u fotografiji. U medicini se koristi za lečenje oboljenja štitne žlezde kao i za dezinfekciju npr. jodna tinktura. Radioaktivan [[izotop]] joda ¹³¹I ima bitnu ulogu u otkrivanju bolesti štitne žlezde. U medicini se jod koristi kao antiseptik u vidu jodne tinkture. Kalijum-jodid se dodaje [[kuhinjska so|kuhinjskoj soli]] radi sprečavanja gušavosti.

 

== Biološki značaj ==

Jod je mikroelement koji je neophodan za zdravlje ljudi. On se unosi ishranom i vodom. Zemlja i [[voda]] u blizini mora su veoma bogate jodom, a sa udaljavanjem od mora količina joda se smanjuje.

 

| align=center | 260 mcg

|}