Razlike između izmjena na stranici "Inflacija"

Obrisano 16 bajtova ,  prije 8 godina
m/м
razne ispravke
m/м (r2.6.4) (robot Mijenja: tl:Implasyon (presyo))
m/м (razne ispravke)
[[Datoteka:Inflation rate world.PNG|thumb]]
'''Inflacija''' predstavlja porast opšteg nivoa cena. Stopa inflacije je stopa promene opšteg nivoa cena i meri se na sledeći način:
 
 
<u>'''''Inflaciona stopa = nivo cena (godina-t) – nivo cena (godina t-1) / nivo cena (godina t-1)'''''</u>
 
 
<small><u>Nivo cena</u> se meri kao ponderisani prosek za robe i usluge u nekoj privredi. U praksi, ukupni nivo cena meri se izradom indeksa cena, koji predstavljaju proseke potrošačkih i proizvođačkih cena.</small>
 
 
'''Primer:'''<br />
:''2003. godine u Srbiji, potrošačke cene su porasle za 10,5%. Te godine su porasle cene mnogih proizvodnih grupa, kao što su: hrana, piće, stanovanje, odeća, saobraćajne usluge, medicinske usluge itd. Taj opšti uzlazni trend nazivamo '''inflacijom'''.''
 
 
'''Deflacija''' predstavlja suprotnu pojavu od inflacije. Odražava se kao opšti pad nivoa cena. Deflacije su retke pojave povezane s krizama, kao što je to bio slučaj 1930-tih i 1989. godine. Država deluje aktivnom stabilizacionom politikom i uklanja duboke krize u većini industrijskih razvijenih zemalja.
 
== Vrste inflacije ==
 
* Inflacija je stara koliko i tržišna privreda. Posmatrano na duži rok, cene rastu. Međutim, ne znači da inflacija nužno prati pad realnog dohotka. Istorija pokazuje da cene rastu u vreme ratova i ekonomskih kriza, ali se više ne vraćaju posle ratova i kriza na prvobitni nivo.
 
 
<small>-posle definisanja ovih vrsta inflacija, definisaćemo i uravnoteženu, neuravnoteženu i neočekivanu (nepredviđenu) inflaciju.</small>
 
 
=== Umerena inflacija ===
 
'''Umerena inflacija''' podrazumeva lagan rast cena. To su jednocifrene godišnje stope inflacije. Kad su cene relativno stabilne, ljudi imaju poverenje u novac. Ljudi rezonuju: novac je jednako vredan danas i gotovo isto vredan za godinu dana, pa se isplati držati ga.
 
 
=== Galopirajuća inflacija ===
 
'''Galopirajuća inflacija''' predstavlja dvo ili trocifrenu inflaciju, u rasponu od 20, 100 ili 200% na godinu dana. Ovakvu vrstu inflacije mogu imati i razvijene industrijske zemlje. Tako su, na primer, Argentina, Brazil i druge latinoameričke zemlje, imale stope inflacije od 50-700% na godinu dana 1970-ih i 1980-ih godina.
 
 
=== Hiperinflacija ===
 
Mnoge privrede prežive galopirajuću inflaciju, ali veoma teško '''hiperinflaciju'''. To je vreme smrti, kao kad kancer uništava ljudsko telo. Teško je i poverovati da se hiperinflacija od milion ili čak milijardu posto na godinu dana može izdržati.
 
 
'''Primer:'''<br />
# '''neuravnoteženu inflaciju''' i
# '''neočekivanu (nepredviđenu) inflaciju'''.
 
 
=== Uravnotežena inflacija ===
 
'''Uravnotežena, anticipirana inflacija''' podrazumeva godišnji rast od, na primer 10%. Promena cena nikog ne iznenađuje. Sve se povećava ne 10% (hrana, odeća, obuća, plate, kamate) itd. U ovoj situaciji gotovo niko ne bi bio zabrinut. Efikasnost upotrebe resursa veličine BDP-a ostale bi neporomenjene veličine. Jednostavno rečeno, troškovi rastu 10%, ali i dohodak 10% brže. Nema ni zarade ni gubitka.
 
 
=== Neuravnotežena inflacija ===
 
'''Neuravnotežena inflacija''' pogađa relativne cene, troškove i poreska opterećanja. Npr. imamo neefikasnost kao posledicu neuravnotežene inflacije kad se cene ne prilagođavaju inflacionim trendovima, kao što je slučaj s novcem i porezom. Ako stopa inflacije poraste 10% na godinu dana, tada realna kamata na novac pada od 0 na -10% na godinu dana. Vlada ne može ispraviti ovaj poremećaj.
 
=== Nepredviđena inflacija ===
 
'''Nepredviđena - neočekivana inflacija''' podrazumeva velika iznenađenja. Ona značajno deluje na raspodelu dohotka i bogatstva. Neočekivani skok cena neke će osiromašiti, a druge obogatiti, a malo uticati na efikasnost upravljanja u fabrikama. Efekti nepredviđene inflacije izaziva socijalne probleme.
 
== Uloga inflacije u ekonomiji ==
 
Jedan od efekata inflacije jeste da generalno inflatorno okruženje obeshrabruje spuštanje cena roba i usluga, i posebno nadoknada za radnu snagu; tako da postaje lakše prilagođavanje relativnih nivoa cena. Cene mnogih proizvoda imaju po svojoj prirodi tendenciju da rastu vremenom, tako da napori da se monetarnom ili drugom politikom održi stanje nulte inflacije (konstantnog nivoa indeksa cena) imaju veoma negativan efekat, u smislu pada cena, prodaje, prihoda i konačno nivoa zaposlenosti, na druge privredne grane. Stoga mnogi ekonomisti i privrednici smatraju da umeren nivo inflacije "podmazuje točkove privrede". Mere kojima se održava potpun nivo stabilnosti cena mogu takođe voditi (i najčešće vode) do [[deflacija|deflacije]] (konstantnog pada cena), koja može biti izuzetno destruktivna, i dovesti do [[bankrot]]a i [[recesija|recesije]], čak i [[depresija|depresije]]. Na primer, [[Velika Depresija 1929.]] u Sjedinjenim Državama bila je velikim delom izazvana krutom federalnom monetarnom politikom.
 
177.192

izmjene