Che Guevara – razlika između verzija

 

== Nakon pobede revolucije ==

Nakon pobede revolucije, Če je [[9. februar]]a dobio počasno kubansko državljanstvo.<ref>Anderson 1997, str. 397. [[#refAnderson1997|↓]]</ref> Najpre je postavljen za direktora Centralne banke Kube, a kasnije i za ministra industrije.

 

 

=== Putovanja krajem 1964. ===

Gevara se 17. decembra 1964. godine otisnuo na tromesečno putovanje po svetu, u kojem će posetiti [[Kina|Narodnu Republiku Kinu]], [[Egipat]], gde je upoznao [[Gamal Abdel Naser|Gamala Abdela Nasera]], [[Alžir]], [[Gana|Ganu]], [[Gvineja|Gvineju]], [[Mali]], [[Benin|Dahomej]], [[Republika Kongo|Kongo Brazavil]] i [[Tanzanija|Tanzaniju]]. Dodatno je svraćao u [[Irska|Irsku]] i [[Čehoslovačka|Čehoslovačku]].

 

[[Datoteka:Adolfo Mena González (el Che).gif|thumb|right|thumb|250px|Fotokopija lažnog Gevarinog pasoša na ime Adolfo Mena Gonzales, koji je koristio da bi stigao u Boliviju]]

Gevara je u Boliviju krenuo nakon opsežnih priprema na Kubi. Da ga ne bi prepoznali, i da bi ga pustili preko granice, Gevarin izgled je još na Kubi drastično izmenjen. Ugrađeni su mu veštački zubi, stavljene naočari, brada i brkovi su mu obrijani, udebljao se, a kosa mu je počupana do pola glave, da bi izgledao kao proćelav sredovečni gospodin. Na dan 3. novembra je, sa lažnim pasošem i pod lažnim imenom Adolfo Mena Gonzales, krenuo preko [[Moskva|Moskve]], [[Prag]]a, [[Beč]]a i [[Brazil]]a, da bi 6. novembra stigao u Boliviju. Stigao je u ustaničku bazu Njankauasu. Prostor za ovu bazu, gde je Če osnovao i teren za vojne vežbe, ranije su kupili neki bolivijski komunisti na zahtev Fidela Kastra. Tu ga je sačekala mala grupa kubanskih gerilaca. Oko 2 meseca kasnije, 31. decembra, u bazu je stigao i Mario Monhe, generalni sekretar Komunističke partije Bolivije. Dogovor o saradnji nije postignut i Čeu je ostalo da se bori bez podrške bolivijskih komunista.<ref name="lalic248">Lalić 2006, str. 248. [[#refLalic2006|↓]]</ref>

 

Ubrzo potom, vlada Bolivije i Vašington su saznali za Gevarino prisustvo u Boliviji i počeo je lov na njega, koji je obuhvatao oko 1500 ljudi, što pripadnika bolivijskog režima [[Rene Barijentos|generala Barijentosa]], što operativaca CIA.<ref name="lalic108">Lalić 2006, str. 108-110 [[#refLalic2006|↓]]</ref><ref name="lalic248"/> U narednim mesecima je usledio niz vatrenih okršaja između Čeove gerile i vladinih trupa. Čea su naglo ponovo počeli da stižu napadi astme, izgubio je oko 20 kilograma, a seljaci su se sve manje pridruživali dobrovoljnim odredima. Štaviše, pokazalo se da Indiosi predano sarađuju sa vlastima, pogotovu kad su za to dobro nagrađeni.<ref name="lalic108"/> Tanja „La Geriljera“, koja je od početka Čeovog poduhvata u Boliviji bila uz Čea, i predstavljala jednu od prvih Čeovih i Kastrovih ljudi, sve je više gubila moral i izazivala nervozu kod drugova.{{napomena|Hajdi Tamara Bunke Bider, pod nadimkom Tanja, rođena u Buenos Ajresu, nemačko-poljskog porekla, samo u krugu svojih prijatelja bila je Tamara Bunke; na putovanja u Evropu i Južnu Ameriku nosila je pasoš na ime Hajdi Bidel Gonzales, u Berlinu se jednom pojavila sa pasošem na ime Marte Irijarte, a u proleće 1963. na Kubi je dobila dokumenta na ime Tamara Lorenso.}} U jednom od teških okršaja, na reci [[Rio Grande]], 31. avgusta 1967, vojska je iz zasede ubila 10 Čeovih gerilaca, uključujući i Tanju „La Geriljeru“. Nedelju dana kasnije, nekoliko kilometara niz reku, pronađen je njen leš, skupa sa torbom u kojoj je bilo i njeno pismo majci, koje nije stigla da pošalje:<ref name="lalic108"/>

** Drži govor protiv imperijalizma (1:20; [http://www.che-lives.com/home/modules.php?name=Downloads&d_op=getit&lid=11 video])

(dodatni arhivski materijal je dostupan ispod, u [[#Spoljašnje veze|spoljašnjim vezama]]).

 

== Vidi još ==

{{refend}}

 

{{Commonscat|Che Guevara}}

* {{en}} Veb arhiva o Če Gevari: <span class=plainlinks>[http://www.marxists.org/archive/guevara/works.htm govori], [http://cheguevara.bravehost.com/gallery.htm slike]