Rimski Senat – razlika između verzija

{{Rimska vlada}}

'''Senat''' je u [[Antički Rim|starom Rimu]] prvobitno bilo savetodavno veće [[Rimsko kraljevstvo|kralja]] koje je opstalo i nakon ukidanja monarhije. Najranije zabeleženi broj članova senata u istorijskim izvorima jeste 300. [[Sula]] je taj broj povećao na 600, [[Julije Cezar]] na 900, a [[August (rimski car)|Oktavijan Avgust]] ga ponovo smanjio na 600.

 

== Sastav senata ==

Senat je možda postojao u doba [[Rimsko kraljevstvo|rimskog kraljevstva]] i služio kao kraljevo savetodavno telo. Njegovo ime ukazuje na to da je prvobitno bio sastavljen od starijih ljudi ''(senes)'', čiji su starost i znanje svakako bili visoko cenjeni u društvu koje još nije u potpunosti dostiglo stepen [[Pismenost|pismenog]] društva. Tokom republike senat su činili članovi vodećih porodica. Njegova veličina u doba rane republike nije poznata. [[Antika|Antički]] izvori kazuju da je tokom [[Rimska republika|srednje republike]] brojao 300 članova.

 

 

== Doba republike ==

{{main|Senat Rimske Republike}}

[[Datoteka:Maccari-Cicero.jpg|thumb|left|300px|[[Ciceron]] u senatu drži govor protiv [[Katilina|Katiline]], sa freske iz [[19. stoljeće|19. veka]]]]

Zahvaljujući svojim ovlaštenjima i stalnošću članstva, senat je u praksi funkcionisao kao ''de facto'' kolektivni šef države. Pripremao je predloge zakona koji su se na usvajanje podnosili [[Rimske skupštine|skupštinama]], a njegove vlastite rezolucije (''decreta'' ili ''senatus consulta'') imale su u određenom stepenu praktičnu snagu, iako možda ne i formalno zakonsku jer su [[Tribun|narodni tribuni]] mogli uložiti svoj veto. Sudska vlast senata ogledala se u njegovom pravu da osniva posebne sudske komisije. Upravljao je državnim finansijama, postavljao namesnike [[Rimske provincije|provincija]] i jedini u državi imao pravo da definiše i sprovodi spoljnu politiku Rima. Senat je takođe nadgledao kultove državne [[Religija|religije]].

 

 

== Doba carstva ==

Po uspostavljanju [[principat]]a senat je izgubio svoju suverenu moć, ali je zadržao neke važne funkcije. Avgust se trudio da upravu nad državom deli sa senatom. Senat je zadržao i upravu nad nekim provincijama, te nad državnom blagajnom ''(aerarium)''. Odluke senata ''(senatus consulta)'' imale su snagu zakona i nisu ih morale potvrditi skupštine. Sudska ovlašćenja senata bila su osnažena i uvećana. Međutim, zahvaljujući delom i vlastitoj neefikasnosti, moć senata postepeno je umanjivana.

 

== Senatus consultum ultimum ==

U teškim vanrednim okolnostima senat je donosio tzv. "poslednju odluku senata" ''(sentaus consultum ultimum)'', koja je konzulima davala ovlaštenje da upotrebe silu kako bi zaštitili državu i koja je suspendovala pravo priziva na narod ''(ius provocationis)''. Uobičajena forumala je glasila: ''dent operam consules ne quid detrimenti res publica capiat'' (= "neka se konzuli postaraju za to da država ne pretrpi nikakvu štetu"). Ovakva je odluka prvi put doneta 122. st. e. da bi se suzbio reformski pokret [[Gaj Sempronije Grakho|Gaja Grakha]], a takođe je upotrebljena i protiv [[Lucije Apulej Saturnin|Saturnina]] (100. st. e.) i [[Katilina|Katiline]] (63. st. e.). Poslednji put senat je ovakvu odluku doneo 40. godine st. e. protiv akcija Salvidenija Rufa ''(Salvidenius Rufus)''. [[Populari]] su uvek dovodili u pitanje zakonsko pravo senata da koristi ovu vanrednu meru.