Alfabet – razlika između verzija

{{otheruses}}

'''Alfabet''' predstavlja sistem glasovnog pisma kod koga uglavnom svakom znaku (slovu) odgovara jedan glas, za razliku od slogovnog (silabičkog) pisma kod koga se pojedini slog javlja kao znak. Za sisteme koji pripadaju [[latinica|latinici]] se obično koristi izraz '''abeceda''', dok se za za [[ćirilica|ćirilične]] sisteme koristi izraz '''azbuka'''.

 

 

== Vrste ==

Kompletna genealogija alfabeta:

* ''kanaanitsko-feničanski'' (14. vek pne.)

* ''paleo-hebrejski'' (10. vek pne.)

 

== Pisanje ==

Svaki jezik može ustanoviti [[utvrđena pravila]] koja će pokrivati odnose između fonema i slova, ali, u zavisnosti od jezika, ta se pravila mogu i ne moraju dosledno poštovati. U savršenom fonetskom alfabetu foneme i slova bi trebalo da se savršeno saodnose u dva smera: da onaj koji piše može savršeno dobro da predvidi pisanje bilo koje reči i to samo po njenom izgovoru, a da govornik može savršeno da izgovori bilo koju reč na osnovu načina na koji je napisana. Ipak, jezici često evoluiraju nezavisno od njihovih pisanih sistema, a pisani sistemi bivaju pozajmljivani za jezike za koje nisu stvoreni. Tako se stvara razlika između slova nekog alfabeta i odgovarajućih fonema nekog jezika, pa se ta razlika menja od jezika do jezika-čak varira i u okviru jednog jezika.

Jezici mogu omanuti u postizanju korespodencije jedan prema jedan između zvuka i označenog i to u bilo kom od nekoliko načina:

 

== Efekat alfabeta ==

Neki [[teoretičari]], naročito oni koji se dovode u vezu sa takozvanom školom komunikacije iz Toronta, recimo [[Maršal Mekluan]], Harold Junis, Robert Logan, su proklamovali hipotezu da su alfabeti unapredili i osigurali sposobnost analiziranja, kodiranja, dekodiranja i klasifikacije. Ovo je poznato kao efekat alfabeta, po naslovu Loganovog članka iz [[1986]].