Konstantin Porfirogenit – razlika između verzija

 

Zbirka ekscerpata, podeljena na 53 stručne oblasti, uglavnom je izgubljena: postoje još samo odlomci iz spisa ''O izaslanstvima'', ''O vrlinama i porocima'', ''O sentencijama'', ''O ratnoj veštini'' i ''O javnim govorima''. Čuvena je Konstantinova knjiga ''O [[Vizantijske teme|temama]]'' ''(De thematibus)'', posvećena uređenju države, te spis ''O upravljanju državom'' ''([[De administrando imperio]])'', upućen njegovom sinu [[Roman II|Romanu]], budućem caru, u kojem je mnogo pisao i o narodima s kojima je Vizantijsko carstvo dolazilo u dodir, i u kome nalazimo i podatke o doseljavanju [[Hrvati|Hrvata]] i [[Srbi|Srba]] na [[Balkansko poluostrvo]] u [[7. vek]]u. Svaki odeljak u knjizi počinje sa ἰστέον ὅτι (= treba znati da) ili samo ὅτι (= da), a onda navodi podatke o određenom narodu. Ipak, treba imati u vidu da on ne opisuje situaciju svoga vremena, već daje geografsku sliku carstva u 6. veku. Značajan je i spis ''O ceremonijama na vizantijskom dvoru'' (''De ceremonius aulae Bizantinae'', [[952]]), u kome nalazimo i jednu zanimljivost: kad opisuje carevo pojavljivanje u javnosti, navodi uzvike koje tom prilikom izgovaraju okupljeni, a to su stihovi sa 25 slogova, dakle očito povezani s [[Politički stih|političkim stihom]]. Ovo delo, koje predstavlja važan kulturno-istorijski dokument, sačuvano je u kasnijoj verziji, dopunjenoj novim materijalom. Treba na kraju pomenuti i njegovo delo ''Život [[Vasilije I Makedonac|Vasilija I]]'', njegovog dede. To delo ima sve odlike [[Panegirik|panegiričkog]] spisa, koji je trebalo da opravda Vasilijev nasilan dolazak na vlast i da u što lošijem svetlu predstavi njegovog prethodnika [[Mihailo III|Mihaila III]]. Car je u početku nameravao da napiše [[Biografija|biografije]] svih vizantijskih vladara, ali je dao samo životopis Vasilija.

 

[[Kategorija:Vizantijski carevi]]