Osmanska dinastija – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
vraćanje zbog zrcaljenja sadržaja iz članka Osmansko Carstvo |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 1:
[[Datoteka:Flag of the Ottoman Empire.svg|thumb|Zastava osmanskog carstva]]
[[Datoteka:Osmanli-nisani.svg|thumb|Grb osmanskog carstva]]
{{bez_izvora}}
'''Османлије''' су били [[Турци]] из [[Османско царство|Османског царства]]. Они су себе називали Османлије по [[Осман I|Осману I]] ([[1258]]–[[1326]]), који се сматра за оснивача овог царства. Османов претходник, [[Ертугрул]], је био [[вазал]] [[Селџуци|селџучког]] [[султан]]а у [[Ikonijski sultanat|Иконијуму]], док је Осман освајао и владао као независан владар. Своју независност прогласио је [[1299]].
[[Датотека:Ottoman small animation.gif|мини|десно|Османска освајања током средњег и новог века]]
== Турци Османлије ==
Средином [[14. век|XIV века]] [[балканско полуострво|балканским]] [[држава]]ма запретила је опасност од Турака Османлија. Османлије воде порекло од [[Селџуци|Турака Селџука]], који су у [[11. век|XI веку]] основали пространу државу на територији Персије ([[Иран]]а), [[Месопотамија|Месопотамије]] ([[Ирак]]а) и у [[Византијско царство|византијском]] делу [[Мала Азија|Мале Азије]]. [[Селџучко царство]] се распало на више делова. Султан Осман окупио је преостале византијске области и основао снажну, по њему названу османску државу. Османлије су средином XIV века прешле на Балкан. Освојили су [[Галипоље]], а затим су се учврстили у [[марица (река)|долини Марице]]. Из Мале Азије пренели су своју престоницу у [[Једрене]] ([[Једрене|Хадријанопољ]]).
[[Датотека:Ottoman 1683.png|мини|лево|Османлије на врху своје моћи 1683.]]
== Особености турског феудализма ==
Турски [[Феудализам|феудални]] поредак имао је изразито војно обележје. Он се изграђивао за потребе сталног ратовања. Зато су освојене земље углавном дељене ратницима − ''[[Спахија|спахијама]]''. За војну службу спахија је условно добијао феудално добро − ''спахилук''. Сељаци су остали власници својих имања, али су, као [[кмет]]ови, десетину прихода од земље морали давати спахији. За спахију су обављали и друге послове. Та радна обавеза називала се [[кулук]]. Постојала су још већа феудална добра која су уживали високи државни чиновници, али претежни део земље подељен је на мање спахилуке, са обавезом војне службе. Турци су поседе додељивали и [[хришћани]]ма који су их у ратовима помагали, па се у почетку турске управе у нашим земљама јавио и известан број хришћана спахија. У турској војсци такође је постојала још једна плаћена војска - [[јањичари]]. Османлије су од покореног становништва повремено [[Данак у крви|одузимали децу и одводили их и школовали за војни позив]]. Био је то данак у крви који су султани наметнули хришћанима.
== Уређење Османског царства ==
После косовског боја и пада Смедерева Турска је почела да уводи своју власт над словенским народима. Турска освајања подударају се са унутрашњим сукобима који су потресали балканске хришћанске државе. Насупрот расцепканим и несложним балканским земљама, Турци Османлије имали су добро организовану државу. [[Султан]] је располагао јаком и послушном војском, увек спремном на ратне походе. Док се у [[Хришћанство|хришћанским]] државама феудално имање најчешће [[Наслеђивање|наслеђивало]], султан је турским феудалцима, спахијама делио земљу према заслугама. Земљу су добијали најспособнији ратници. [[Спахија|Спахије]] су зависиле од султана. Увек су били верни свом господару. Турски феудалци у то време нису могли да се осамостале и угрозе централну власт, као што је био случај са великашима на Балкану. Прве на удару Турака биле су [[Византијско царство|Византија]], [[Бугарска]] и [[Србија]]. Те хришћанске државе често су међусобно ратовале знатно пре доласка Турака на Балкан. Осим тога, уочи доласка Турака, Византију, Бугарску и Србију захватили су унутрашњи нереди.
Сва земља је била власништво султана. Становништво се делило на хришћане и муслимане. Султан је део власти поделио спахијама и свештенству. Земља је била подељена на велике и мале територије. Великим територијама (Санџак, Босна) управљали су бегербегови, а малим територијама бегови.
Шест десетлећа после [[Пад Цариграда (1204)|крсташког освајања Цариграда (1204)]], [[Обнова Византије (1261)|Византијско царство је обновљено 1261. године]]. Међутим, оно се споро опорављало. Више крајева и градова задржали су западни феудалци и [[Млетачка република|Млечани]]. Када су запретили Турци, Византијско царство није представљало чврсту државну целину. Разарали су га династички сукоби, односно унутрашњи грађански ратови. [[Византијски Цариград|Цариград]] су штитили [[Цариградски бедеми|јаки бедеми]], али су остали делови Царства били угрожени.
== Види још ==
* [[Османско царство]] или [[Османско царство|Отоманско царство]]
* [[Осман I]]
* [[Турци]]
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Ottoman Turks}}
[[Категорија:Османско царство]]
[[Категорија:Династије]]
| |||