Protivpešadijska mina – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
→Šta je sve predhodilo Konvenciji o zabrani mina: - Dodao sam još jednu referencu |
→Šta je sve predhodilo Konvenciji o zabrani mina: - Dodao sam još jednu referencu |
||
Red 188:
Upotreba nagaznih mina kroz istoriju, a naročito u ovim poslednjim decenijama se pokazalo kao veoma loše i neselektivno oružje i sem vojnika za koje su bile i namenjene te mine, često se dešavalo da strada i veliki broj civila. Mine predstavljaju opasnost i posle završetka nekog sukoba, pa sve do završetka čišćenja tog dela terena jer su potencijalno velika opasnost od pogibije ili ranjavanja civila.
Zbog velike upotrebe mina u mnogim konfliktima i ogromnog broja stradanja civila pokrenuta je velika kampanja za zabranu protivpešadijskih mina tokom 1996. godine, koju su pokrenule mnoge zemlje kao i nevladine organizacije na čelu sa [[ICBL]]<ref>{{en}}[http://www.icbl.org/en-gb/home.aspx ICBL - Nevladina organizacija koja je prva pokrenula kampanju za zabranu protivpešadijskih miina]</ref> i [[Međunarodni Komitet Crvenog Krsta|Međunarodnim Komitetom Crvenog Krsta]] ([[MKCK]]).<ref>{{en}}[https://www.icrc.org/en]</ref> U oktobru 1996 bila je prva održana konferencija koju je pokrenula [[Kanada]], a održana je u [[Otava|Otavi]], gde je prisustvovalo 50 vlada i 24 posmatrača. Već u 1997. godini je došlo do mnogih međunarodnih sastanaka i to u [[Beč]]u, [[Bon]]u, [[Brisel]]u i [[Oslo|Oslu]]. [[Konvencija o zabrani protivpešadijskih mina]] potpisale su 122 države u [[Otava|Otavi]], 3. decembra 1997. godine. Stupila je na snagu dve godine kasnije, do tada najbrže u istoriji UN-a je stupio na snagu neki ugovor te vrste. Do kraja 2014. godine ovoj konvenciji o zabrani mina je pristupilo 162 države, koje su postale punopravne članice ove konvencije. Još 35 država je ostalo da pristupe ovoj konvenciji.
== Korišćenje protivpešadijskih mina u raznim konfliktima ==
| |||