|
== Деловање у Македонији ==
Почев од оснивања Бугарске егзархије и добијања јурисдикције над територијом Македоније, а и због деловања про-бугарске [[ВМРО]], бугарски Егзархат је настојао да спречи функционисање [[СПЦ|Српске православне цркве]] у делу [[Стара Србија|Старе Србије]] који углавном обухвата данашњу Македонију. До [[Први балкански рат|балканског рата]] и протеривања Бугара из Старе Србије, Бугарска егзархија је често (са помоћу [[ВМРО]] комита) спроводила ликвидације српских свећеника и учитеља.{{fact}}
Непосредни ефекат поделе [[Makedonija (oblast)|Македоније]] у балканским ратовима [[1912]]-[[1913]] био је [[bugarofobija|анти-бугарска]] кампања у областима под српском и грчком влашћу. Србија је протерала свештенике[[свештеник]]е и учитеље[[учитељ]]е Бугарске егзархије, и затворила бугарске [[школа|школе]] и [[црква|цркве]] (било је 641 школа и 761 црква).<ref name="Banac">Ivo Banac, "[http://www.promacedonia.org/en/ib/i_banac.html The Macedoine]", "The National Question in Yugoslavia. Origins, History, Politics", Cornell University Press, 1984, pp. 307-328. {{en}}</ref> Обновом српске власти [[1918]], поново су протерани бугарски наставници и свештенство егзархије, [[бугарски језик]] је забрањен, све књиге и знаци на бугарском језику уклоњени, сва бугарска друштва и организације распуштене, а [[србизација]] презимена спровођена, тако да Станков постаје Станковић, а Атанасов улази у књиге као Атанацковић.<ref name="Banac"/>
Обновом српске власти 1918, поново су протерани бугарски наставници и свештенство егзархије, бугарски језик је забрањен, све књиге и знаци на бугарском језику уклоњени, сва бугарска друштва и организације распуштене, а србизација презимена спровођена, тако да Станков постаје Станковић, а Атанасов улази у књиге као Атанацковић.<ref>Ivo Banac, "[http://www.promacedonia.org/en/ib/i_banac.html The Macedoine]", "The National Question in Yugoslavia. Origins, History, Politics", Cornell University Press, 1984, pp. 307-328. {{en}}</ref>
== Референце ==
|
