Markion – razlika između verzija

 

Temeljno je polazište Marciona nepomirljiva protivrečnost između pravednosti i milosti, [[Tora|zakona]] i [[evanđelja]], [[judaizam|jevrejstva]] i [[Hrišćanstvo|hrišćanstva]].<ref name="Bošnjak">[http://www.scribd.com/doc/24541593/Celzo-Origen Branko Bošnjak, ''Grčka filozofska kritika Biblije (Kelsos contra apologeticos]'')</ref> Zakon i evanđelje se toliko razlikuju da ne mogu poticati od istog Boga. Marcion starozavetnog Boga zove [[Pravda|pravednim]], dok je Isusov Bog [[dobrota|dobar]]. Da su oni različiti, Markion dokazuje brojnim primerima iz Svetog pisma: Zakon kaže: ''[[oko za oko, zub za zub]]''; a Evanđelje: »''[[okreni drugi obraz|Ako te netko udari po jednom obrazu, pruži mu i drugi]]''«. [[Elizej]] šalje medvjede na djecu koja mu se rugaju, a Isus kaže: »''[[budite poput dece|Pustite djecu da dolaze k meni]]''.« [[Mojsije]] širi ruke na brdu da Izrael može istrijebiti svoje neprijatelje, a Isus širi ruke na križu da spasi grešnike. [[Jozua]] zaustavlja sunce da se može nastaviti ubijanje, a Isus kaže: »''Neka sunce ne zađe nad vašom srdžbom''.«<ref name="Šagi-Bunić"/>

 

Markion je razlikovao boga Tvorca ([[Demijurg]]a) od istinskog [[Bog]]a: starozavetni [[bog tvorac]], kojeg obožavaju Jevreji, je [[stvaranje|stvorio]] svet, i doneo svoj surovi zakon; više načelo, koje se može nazvati dobrim Bogom, je nevidljivo, i ne može se imenovati ni iskazati. Marcion dokazuje da Bog ne može biti podvrgnut [[afekt]]ima, a budući da se u [[Tanah|hebrejskoj bibliji]] govori o Božjem [[gnev|gnevu]], [[ljubomora|ljubomori]], pa i [[kajanje|kajanju]], to ne može biti pravi Bog.<ref>Tertulian, Adv. Marc. 2, 16, 3</ref> Demijurg, niže božanstvo, nema pojma o postojanju višeg Boga od sebe, pa uslijed toga inzistira da je on jedini Bog i da nema drugog Boga.<ref name="Šagi-Bunić"/> Stoga je istinski i neizrecivi Bog poslao [[Hrist]]a u svet da bi [[spasenje|spasao]] ljude i razobličio gnevnog hebrejskog Boga tvorca.<ref name="Ehrman"/> [[Hristovo učenje]] je odvlačilo ljude od demijurga, zato je i bio razapet.<ref>Epifanije Kiparski, Panarion, PG, 41, 696.</ref>