Хришћанин – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 38:
{{цитирање|“Једном ријечју: што је у тијелу душа, то су свијету кршћани ... Бесмртна душа станује у смртноме шатору; и кршћани су као насељеници у овом што је распадљиво, очекујући нераспадљивост на небесима.”<ref name="Šagi-Bunić"/>}}
Сиријски хришћанин [[Бардесан]] у своме познатом спису »Књига о законима земаља« с краја 2. века побија учење да је човјек детерминиран [[закон]]има и [[обичај]]има земље у којој живи, а посебан доказ за слободу воље изводи из чињенице да су кршћани раширени по различитим земљама, а моралним се понашањем разликују од понашања људи који живе по мјесним обичајима:
{{цитирање|»Што да кажем о новом роду нас кршћана, што га је Крист својим доласком подигао по свим мјестима и по свим крајевима, будући да се ми сви по самом имену Криста, у којем год крају били, називамо кршћанима, те се у дан Господњи сакупљамо, а у одређене се дане од јела суздржавамо. И наша браћа која су у Галији не живе сексуално с мушкарцима; нити они који су у Партској земљи не узимају двије жене; нити се они који су у Јудеји не обрежују; нити наше сестре које су код Гела и Кусциана не опће сполно са странцима; нити они који су у Перзији не узимају за жене своје кћери; нити они који живе у Медији не остављају своје мртве или живе сахрањују или остављају за храну псима; нити они који живе у Едеси не убијају своје жене или своје сестре које су начиниле прељуб, него одступају од њих и остављају их суду Божјему; нити они који станују у Хатри не каменују разбојнике; него их, на којем се год мјесту налазили, закони оних покрајина не одвлаче од њихова закона Кристова, нити их Фатум управљача не успијева присилити да раде ствари за које виде да су нечисте«.<ref name="Šagi-Bunić"/>|[[Бардесан]], »Књига о законима земаља«}}
[[Филипово Јеванђеље]] из 3. века преноси следеће казивање:
| |||