Razvoj kanona Novog zavjeta – razlika između verzija

Obrazovanje hrišćanskog kanona bio je dug i komplikovan proces. Prvi hrišcani su već započeli sa jednim kanonom, jerbo su prihvatali knjige [[Tanah|jevrejske Biblije]], koja ni sama tada još nije bila završen „[[kanon]]". Za pisce Novog zaveta, uključujući i prvog autora, [[apostol Pavle|Pavla]], izraz „sveto pismo" odnosio se na jevrejsku Bibliju.<ref name="Ehrman">[http://www.scribd.com/doc/60185745/Bart-Ehrman-Isus-to-nije-rekao Bart Ehrman - Isus to nije rekao] (scribd)</ref> Izgleda da ni [[Klement Rimski]] (oko [[95]].) ne poznaje pojmove Stari i Novi zavjet, već zna samo za jedan Savez.<ref name="Šagi-Bunić">[http://www.scribd.com/doc/60958056/Tomislav-J-%C5%A0agi-Buni%C4%87-Povijest-kr%C5%A1%C4%87anske-literature-svezak-I Tomislav J. Šagi-Bunić - Povijest kršćanske literature (svezak I)] (scribd)</ref>

Uskoro su hrišćani počeli da prihvataju i druge spise kao ravne hebrejskim, prvo zapise [[Isus]]ovih izreka i dela, potom reči i dela njegovih učenika. Druga ili treća generacija hrišćana već je smatrala svetim pismom ne samo [[Isusovo učenje]], već i učenje [[apostol]]a.<ref name="Ehrman"/> Prilikom ranohrišćanskog [[bogosluženje|bogosluženja]] javno su čitani određeni tekstovi, npr. sećanja apostola ili spisi proroka<ref>[[Justin Mučenik]] opisuje u čemu se sastojala služba u njegovom rodnom gradu Rimu: "''U danu nazvanom nedelja, svi koji žive u gradovima ili u selima skupljaju se na jedno mesto, pa se čitaju sećanja apostola ili spisi proroka, koliko vreme dopušta; potom, kada čitač završi, predsedavajući rečima upućuje i podstiče na imitaciju tih dobrih stvari''..." (I Apol. 67)</ref>, a takva liturgijska uporaba nekih hrišćanskih spisa je uzdigla njihov status, pa su se i oni, isto kao i hebrejski spisi, počeli smatrati svetim.<ref name="Ehrman"/>