Verzija na datum 4 juli 2011 u 06:49 uredi Xqbot (razgovor \| doprinos) 112.478 izmena m r2.7.2) (robot Mijenja: id:Cakram flopi ← Starija izmjena		Verzija na datum 22 juli 2011 u 21:44 uredi poništi Vatrena ptica (razgovor \| doprinos) 4.000 izmena dopuna, dodajem poveznice poslije Novija izmjena →
Red 11: }} '''Flopi disk''' ili '''flopi disketa''' (FDD) je uređaj za čuvanje podataka koji je bio glavni prenosivi uredjaj do pojave [[CD\|CD-a]], kasnije i [[DVD]] uređaja i medija. Skoro 20 godina flopi disk je vladao računarskim svetom i bio glavni prenosnik podataka među [[računar]]ima. Danas se manje koristi zbog mnogo većih i bržih CD i DVD medija te USB stikova, ali flopi disk još uvek nije potpuno ~~isčeznuo~~iščeznuo i još se koristi za neke manje stvari kao što su [[drajver]]i za [[monitor]] i start-up diskete. Flopi disk se može izmenjivati između pogonskih mehanizama. Pogonski mehanizam za takve diskove ugrađen je u računare, a diskovi se mogu jednostavno vaditi i umetati u računare i prenositi iz računara u računar. ~~== Kako flopi disk radi? ==~~ Danas su u upotrebi diskovi veličine 3,5 inča (1 inč=25,4 mm). == Način rada == [[image:Floppy_disk_internal_diagram.svg\|thumb\|left\|175px\|1. Zaštita za pisanje<br /> 2. Glava<br /> Linija 21 ⟶ 25: 6. Magnetni disk<br /> 7. Sektor diska]] Danas skoro svaki računar ima uređaj za čitanje flopi ~~disketa~~diskova (FDD). Unutar flopi ~~diskete~~diska se nalazi kružni deo metalne plastike na koji se zapisuju i čitaju podaci pomoću flopi uređaja (FDD). Flopi ~~disketa~~disk je slična audio kaseti, ali zapisivanje podataka se vrši kao kod hard diska gdje se podaci zapisuju u stazama i sektorima. Unutar FDD-a se nalaze glave za čitanje, pisanje i brisanje podataka. Također postoji i motor koji pomera te glave, dok motor i sve ostale stvari kontroliše elektronika koja se nalazi unutar FDD-a. Disk je smešten u košuljicu koja ga štiti od oštećenja. Unutrašnjost košuljice presvučena je posebnom tvari koja štiti disk od trenja koje nastaje u dodiru s košuljicom. Flopi disk se kao i ostali magnetni diskovi sastoji od glava (''heads''), cilindara (''cylinders'') i sektora (''sectors''). Glava flopi diska je zapravo jedna njezina strana, cilindar je jedna kružnica oko središta koja se nalazi na jednoj glavi, a cilindri su podeljeni na sektore. Na klasičnom flopi disku od 1.44MB nalaze se 2 glave, 80 cilindara s po 18 sektora, svaki od po 512 bajta. == Istorija == Najraniji flopi diskovi izumljeni su u kasnim 60-im, a imali su prečnik od 8 inča (200 mm). Komercijalno su postali dostupni 1971. godine. Flopi diskove i asocirane drajvove su proizvodili i poboljšavali IBM (tvrtka koja je izumila flopije), Memorex, Shugart Associates i Borough Corporations. Termin flopi disk se pojavio već 1970., i mada je IBM 1973. prezentovao svoju kreaciju kao "type 1 diskette" industrija je nastavila da koristi termine "flopi disk" i "flopi". 1976. Stugart Associates prezentovao je prvi 5¼-inčni FDD. 1978. bilo je preko 10 proizvođača ovakvih FDD-ova. 5¼-inčni format je zamenio 8-inčni format za većinu aplikacija. 1984. IBM je napravio ''dual-sided'' flopi disk kapaciteta 1.2 MB, zajedno sa AT modelom. 1988. je pak napravio drajv za 2.88 MB "DSES" flopije; nažalost bilo je reč o komercijalnom promašaju. Pošto su tokom 80-tih postala jasna ograničenja 5¼-inčnog formata (koji je fizički bio prevelik), pri kraju te decenije 5¼-inčni flopi diskovi zamenjeni su 3½-inčnim flopi diskovima. Sredinom 90-ih 5¼-inčni flopi diskovi su posve nestali dok su 3½-inčni postali dominantni. Prednosti 3½-inčnih flopi diskova bile su njihova manja veličina i plastična kutija koja im je davala veću zaštitu od nečistoće i oštećenja. == Zanimljivosti == * Kod Atari ST indikacijsko svetlo na disketnim jedinicama bilo je moguće kotrolisati s programom, i ovo su koristile računarske igre kao na primer Lemmings. * Kod disketnih jedinica Commodore 1541 i 1571 bilo je moguće programski upravljati s pozicijom glave za čitanje/pisanje, te su mnogi demo programi koristili ovu funciju tako što su slali glavu različitim brzinama prema nultoj traci (traka u kojem se zaustavljala glava) i tako su se stvarale vibracije kojima su se proizvodili razni zvučni efekti ili muzika. {\| align="right" {{prettytable}} Linija 69 ⟶ 87: \|1.44 MB \|} {{Hardver}}

Flopi disk – razlika između verzija