Hlor – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Uklanjanje svog sadržaja stranice |
Vraćena izmjena 764876 korisnika 93.136.199.236 (razgovor). Blanking page |
||
Red 1:
{| {{prettyinfobox}}
| colspan="2" cellspacing="0" cellpadding="2" |
{| align="center" border="0"
| colspan="2" align="center" | [[sumpor|S]] - '''Cl''' - [[argon|Ar]]
|-
| rowspan="3" valign="center" | <br />[[fluor|F]]<br />'''Cl'''<br />[[brom|Br]] <br /> <br />
|-
| align="center" | [[Datoteka:Cl-TableImage.png|250px]]<br /><div style="text-align: center">[[periodni sistem elemenata|periodni sistem]]</div>
|}
|-
! colspan="2" align=center bgcolor="#ffff99" | <font color="green">'''Opšti podaci'''</font>
|-
| Ime, simbol, [[atomski broj]]
| Hlor, Cl, 17
|-
| Pripadnost skupu
| [[halogeni elementi|halogenih elemenata]]
|-
| grupa, perioda
| [[halogeni elementi|VIIA]], [[3. perioda hemijskih elemenata|3]]
|-
| [[gustina]], [[tvrdoća po Mosovoj skali|tvrdoća]]
| 3,214 [[kilogram kroz metar kubni|kg/m<sup>3</sup>]], bd
|-
| [[Boja]]
| zelenožuta
|-
! colspan="2" align="center" bgcolor="#ffff99" | <font color="green">'''Osobine atoma'''</font>
|-
| [[atomska masa]]
| 35,4527 [[jedinica atomske mase|u]]
|-
| [[atomski radijus]]
| 100 (79) [[pikometar|pm]]
|-
| [[kovalentni radijus]]
| 99 pm
|-
| [[van der Valsov radijus]]
| 175 pm
|-
| [[elektronska konfiguracija]]
| <nowiki>[</nowiki>[[neon|Ne]]<nowiki>]</nowiki>3s<sup>2</sup>3p<sup>5</sup>
|-
| [[elektron|e]]<sup>-</sup> na [[energetski nivo|energetskim nivoima]]
| 2, 8, 7
|-
| [[oksidacioni broj]]evi
| '''±1''', 3, 5, 7
|-
| Osobine oksida
| jako kiseli
|-
| kristalna struktura
| romboidna
|-
! colspan="2" align="center" bgcolor="#ffff99" | <font color="green">'''Fizičke osobine'''</font>
|-
| [[agregatno stanje]]
| gasovito
|-
| [[temperatura topljenja]]
| 171,6 [[Kelvin|K]]<br />(-101,55 [[stepen celzijusa|°C]])
|-
| [[temperatura ključanja]]
| 239,11 K<br />(-33,04 °C)
|-
| [[molska zapremina]]
| 17,39×10<sup>-3</sup> m<sup>3</sup>/[[mol (jedinica)|mol]]
|-
| [[toplota isparavanja]]
| 10,2 [[kilodžul po molu|kJ/mol]]
|-
| [[toplota topljenja]]
| 3,203 kJ/mol
|-
| [[pritisak zasićene pare]]
| 1300 [[Paskal|Pa]]
|-
| [[brzina zvuka]]
| specifična provodljivost
|-
! colspan="2" align="center" bgcolor="#ffff99" | <font color="green">'''Ostale osobine'''</font>
|-
| [[Elektronegativnost]]
| 3,16 ([[paulingova skala|Pauling]])<br /> 2,83 ([[Alredova skala|Alred]])
|-
| [[specifična toplota]]
| 480 [[džul kroz kilogram-kelvin|J/(kg*K)]]
|-
| [[specifična električna provodljivost|specifična provodljivost]]
| specifična provodljivost
|-
| [[toplotna provodljivost]]
| 0,0089 [[vat kroz metar-kelvin|W/(m*K)]]
|-
| I [[energija jonizacije]]
| 1251,2 kJ/mol
|-
| II [[energija jonizacije]]
| 2298 kJ/mol
|-
| III [[energija jonizacije]]
| 3822 kJ/mol
|-
| IV [[energija jonizacije]]
| 5158,6 kJ/mol
|-
| V [[energija jonizacije]]
| 6542 kJ/mol
|-
| VI [[energija jonizacije]]
| 9362 kJ/mol
|-
| VII [[energija jonizacije]]
| 11018 kJ/mol
|-
| VIII Potencjał jonizacyjny
| 33604 kJ/mol
|-
| IX [[energija jonizacije]]
| 38600 kJ/mol
|-
| X [[energija jonizacije]]
| 43961 kJ/mol
|-
! colspan="2" align="center" bgcolor="#ffff99" | <font color="green">'''Najstabilniji izotopi'''</font>
|-
| colspan="2" |
{| {{prettytable}}
! [[izotop]]
! zast.
! [[vreme polu raspada|v.p.r.]]
! [[način raspada|n.r.]]
! [[energija raspada|e.r.]] [[megaelektronovolt|MeV]]
! [[proizvod raspada|p.r.]]
|-
| <sup>35</sup>Cl
| '''75,77%'''
| colspan="4" | stabilni izotor sa 18 [[neutron]]a
|-
| <sup>36</sup>Cl
| [[veštački radioaktivan izotop|(veš.)]]
| 3,01×10<sup>5</sup> [[godina]]
| [[raspad beta minus|β]]<sup>-</sup>
| 0,709
| <sup>36</sup>[[argon|Ar]]
|-
| <sup>37</sup>Cl
| 24,23%
| colspan="4" | stabilni izotor sa 20 [[neutron]]a
|-
| <sup>39</sup>Cl
| [[veštački radioaktivan izotop|(veš.)]]
| 55,7 [[minut]]a
| [[raspad beta minus|β]]<sup>-</sup>
|
| <sup>39</sup>[[argon|Ar]]
|}
|-
! colspan="2" align="center" bgcolor="#ffff99" | <font size="-1">Tamo gde drugačije nije naznačeno,<br />upotrebljene su [[SI]] jedinice i [[normalni uslovi]].
</font>
|-
| colspan=2 | <font size=-1>Objašnjenja skraćenica:
<br />zast.=zastupljenost u prirodi,
<br />v.p.r.=vreme polu raspada,
<br />n.r.=način raspada,<br />e.r.=energija raspada,<br />p.r.=proizvod raspada
</font>
|}
'''Hlor''' ili '''klor''' ('''Cl''', [[latinski]] - ''chlorium'', od [[grčki jezik|grčke]] reči ''chloros'' koja znači "zelenožuti") je [[nemetal]] sa [[atomski broj|atomskim brojem]] 17, pripada [[halogeni elementi|VIIA]] grupi. Stabilni [[izotop]]i su mu: <sup>35</sup>Cl i <sup>37</sup>Cl.Hlor je žuto zelen gas oko 2,5 puta teži od [[vazduh]]a, neprijatnog, zagušljivog mirisa, veoma otrovan. Hlor je sredstvo za izbeljivanje i dezinfekciju. Sastojak je mnogih [[so]]li i drugih jedinjenja. Hlor je veoma rasprostranjen u prirodi i može se naći u skoro svakom živom organizmu. Hlor ima veoma velik biološki značaj, spada u [[makroelementi|makroelemente]]. Joni hlora su jedni od najbitnijih anjona u vodenim organizmima, a sonu kiselinu mnoge životinje koriste za varenje. U organizmu čoveka od 70 [[kilogram]]a nalazi se oko 95 [[gram]]a hlora.
== Osobine ==
Čist hlor se javlja u vidu dvoatomskih [[molekul]]a Cl<sub>2</sub>. U jedinjenjima se javlja sa [[oksidacioni broj|oksidacionim brojem]] od -1 do +7.
Hlor se dobro rastvara u vodi i gradi hlornu vodu, koja zbog nascentnog kiseonika ima baktericidno dejstvo, a služi i za beljenje organskih boja.
Hlor je hemijski veoma aktivan. U prisustvu prigušene [[Sunce|sunčeve]] svetlosti jedini se sa [[vodonik]]om gradeći hlorovodonik. U punoj sunčevoj svetlosti ova reakcija se odigrava eksplozivno. Hlor neposredno reaguje sa većinom elemenata i u tim reakcijama nastaju uglavnom hloridi. U jednom litru [[voda|vode]] temperature 10 °C rastvara se 3,10 [[litar]]a hlora dok pri temperaturi od 30 °C samo1,77 litara. Sa vodom reaguje sporo gradeći hlorovodonik i perhlornu kiselinu (HClO). Sa [[kiseonik]]om gradi 5 različitih oksida. Hlor gradi nekoliko kiselina i odgovarajuće soli:
* hlorovodoničnu (sonu) kiselinu i hloride kao soli
* perhlornu kiselinu i soli perhloride
* hlorastu kiselinu i soli hlorite
* hlornu kiselinu i soli hlorate
== Dobijanje ==
U labaratorijama hlor se može dobiti oksidovanjem hlorovodonične kiseline jakim oksidacionim sretstvima MnO<sub>2</sub>:
MnO<sub>2</sub> + 4HCl → MnCl<sub>2</sub> + Cl<sub>2</sub>↑ + 2H<sub>2</sub>O
U industriji se dobija [[elektroliza|elektrolizom]] vodenog rastvora NaCl. Tom prilikom se dobijaju natrijum-hidroksid i hlor.
== Primena ==
Hlor se koristi za dezinfekciju vode, za dezinfekciju i izbeljivanje [[papir]]a i tkanina. Korišćen je kao bojni otrov za vreme [[prvi svetski rat|I svetskog rata]], ali je zamenjen praktičnijim sredstvima.
Hlor se dosta koristi za izradu produkata koji se koriste u svakodnevnici - boje, namirnice, [[insekticidi]],plastičnih masa, [[nafta|naftnih]] produkata, lekova, rastvarača i bojnih otrova.
Hlor se koristi i za dobijanje hlornog kreča i broma.
Organska hemija je takođe područije na kome se primenjuje hlor. Koristi se kao oksidans, a i kao zamena za [[atom]] [[vodonik]]a u organskim jedienjeima.
Upotreba hlora za beljenje industrijske [[celuloza|celuloze]], [[lan]]a, [[pamuk]]a i dezinfekciju vode zasniva se na njegovom oksidacionom dejstvu.
== Istorija ==
Hlor je otkriven [[1774]] od Šelea (Carl Wilhelm Scheele) reakcijom: MnO<sub>2</sub> + HCl za koju je pogrešno mislio da je dobio gas koji sadrži [[kiseonik]]. Ime ovom elementu je [[1810]] godine dao Humphry Davy, koji je utvrdio da je supstancija koju je Šele otkrio element a ne neko jedinjenje u gasovitom obliku.
== Zastupljenost ==
U prirodi hlor je zastupljen u obliku jona Cl<sup>-</sup>, koji je glavni anjon u [[okean]]ima (joni hlora čine 1,9% mase svih okeana). Još veća koncentracija hlorovih jona je u slanim jezerima (u[[Mrtvo More|Mrtvom Moru]] oko 21%).
Većina hlorida je rastvorljiva u vodi zato veće količine se mogu naći samo u suvim predelima ili u podzemnim ležištima soli.
== Toksičnost ==
Gasoviti hlor nadražuje sistem za disanje i sluzne žlezde, u većim količinama izaziva smrt. U [[vazduh]]u se može osetiti već u količini od 3.5 ppm, ali opasna koncentracija je tek preko 1000 ppm. Zbog tih osobina je korišćen kao bojni otrov u I svetskom ratu. Da bi se neutralisao udišu se pare [[etanol]]a, ili razblaženog rastvora [[amonijak]]a.
== Vidi još ==
* [[Jedinjenja hlora]]
[[Kategorija:Halogeni elementi]]
[[Kategorija:Kemijski elementi]]
{{Link FA|sk}}
[[af:Chloor]]
[[an:Cloro]]
[[ar:كلور]]
[[ast:Cloru]]
[[az:Xlor]]
[[bat-smg:Chluors]]
[[be:Хлор]]
[[bg:Хлор]]
[[bn:ক্লোরিন]]
[[bs:Hlor]]
[[ca:Clor]]
[[co:Cloru]]
[[cs:Chlor]]
[[cv:Хлор]]
[[cy:Clorin]]
[[da:Klor]]
[[de:Chlor]]
[[dv:ކްލޮރިން]]
[[el:Χλώριο]]
[[en:Chlorine]]
[[eo:Kloro]]
[[es:Cloro]]
[[et:Kloor]]
[[eu:Kloro]]
[[fa:کلر]]
[[fi:Kloori]]
[[fr:Chlore]]
[[frr:Kloor]]
[[fur:Clôr]]
[[ga:Clóirín]]
[[gl:Cloro]]
[[gv:Cloreen]]
[[hak:Liu̍k]]
[[haw:Kolorine]]
[[he:כלור]]
[[hi:क्लोरीन]]
[[hif:Chlorine]]
[[hr:Klor]]
[[ht:Klò]]
[[hu:Klór]]
[[hy:Քլոր]]
[[id:Klor]]
[[io:Kloro]]
[[is:Klór]]
[[it:Cloro]]
[[ja:塩素]]
[[jbo:kliru]]
[[ka:ქლორი]]
[[kn:ಕ್ಲೋರಿನ್]]
[[ko:염소 (원소)]]
[[kv:Хлор]]
[[la:Chlorum]]
[[lb:Chlor]]
[[lij:Cloro]]
[[ln:Koloki]]
[[lt:Chloras]]
[[lv:Hlors]]
[[mi:Hau māota]]
[[mk:Хлор]]
[[ml:ക്ലോറിൻ]]
[[mr:क्लोरिन]]
[[mrj:Хлор]]
[[ms:Klorin]]
[[nds:Chlor]]
[[nl:Chloor (element)]]
[[nn:Klor]]
[[no:Klor]]
[[nov:Klore]]
[[oc:Clòr]]
[[pa:ਕਲੋਰੀਨ]]
[[pl:Chlor]]
[[pnb:کلورین]]
[[pt:Cloro]]
[[qu:Kluru]]
[[ro:Clor]]
[[ru:Хлор]]
[[simple:Chlorine]]
[[sk:Chlór]]
[[sl:Klor]]
[[sq:Klori]]
[[sr:Хлор]]
[[stq:Chlor]]
[[sv:Klor]]
[[sw:Chlorini]]
[[ta:குளோரின்]]
[[te:క్లోరిన్]]
[[tg:Хлор]]
[[th:คลอรีน]]
[[tl:Kloro]]
[[tr:Klor]]
[[tt:Хлор]]
[[ug:خلور گازى]]
[[uk:Хлор]]
[[uz:Xlor]]
[[vi:Clo]]
[[war:Cloro]]
[[xal:Хлор]]
[[yi:כלאר]]
[[yo:Chlorine]]
[[zh:氯]]
[[zh-min-nan:Iâm-sò͘]]
[[zh-yue:氯]]
| |||