Biblijski kanon – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene |
|||
Red 35:
[[Pravoslavna crkva|Pravoslavne crkve]] su ranije svoj kanon Staroga zaveta saobražavale u skladu sa proširenjima i nabrajanjima crkvenih otaca [[Sveti Atanasije Veliki|Atanasija Aleksandrijskog]] (koji priznaje kao kanonsku knjigu Varuhovu)[8], [[Sveti Grigorije Bogoslov|Grigorija Bogoslova]], [[Sveti Kirilo Jerusalimski|Kirila Jerusalimskog]] i drugih, što je kasnije preuzeo [[sv. Sava]] i objavio u svom Zakonopravilu. Međutim, za razliku od toga, danas među teolozima u [[Srpska pravoslavna crkva|Srpskoj pravoslavnoj crkvi]] postoje dve struje: sa jedne strane su oni koji smatraju da je pravi kanon Staroga zaveta takozvani palestinski - uži kanon (kakav imamo objavljen u prevodima Đure Daničića i dr Luja Bakotića); dok drugi, teolozi mlađe generacije, smatraju da treba prihvatiti takozvani aleksandrijski - širi kanon. Ovaj širi kanon obuhvata sve knjige užeg kanona i apokrifne knjige, koje su u kanon ušle na osnovu razmatranja mnogih crkvenih otaca: [[Sveti Vasilije Veliki|Vasilija Velikog]], [[Sveti Kirilo Aleksandrijski|Kirila Aleksandrijskog]], [[Prepodobni Jefrem Sirin|Jefrema Sirca]], [[Sveti Jovan Zlatousti|Jovana Zlatoustog]] itd.
[[Mitropolit]] crnogorsko-primorski [[Amfilohije Radović]] navodi sledeće knjige kao kanonske, mada deuterokanonske: Prvu Jezdrinu, tri Makavejske, Tovija, Juditu, dodatke Danilu (Suzana, Molitva Azarijina, [[Himna]] tri mladića, Vil i Drakon), dodatke Jestiri, Varuhovu knjigu, Poslanicu Jeremijinu, Premudrost Isusa sina Sirahova i Premudrost Solomonovu. U uvodu svom prevodu Premudrosti Solomonove on kaže da se ova knjige upotrebljavaju u starom, slovenskom, prevodu Staroga zaveta u SPC.▼
Očigledno je da oko pitanja kanona Staroga zaveta, kao i oko toga koje knjige spadaju u deuterokanonske, a koje su apokrifne, među pravoslavnim teolozima još uvek nema saglasnosti čak ni u okviru jedne crkve, SPC.▼
=== Apokrifne knjige ===
Linija 47 ⟶ 51:
Sa druge strane, pojedini profesori prihvataju tzv. uži kanon Staroga zaveta, pa [[Radomir Rakić]], docent na pomenutom fakultetu, u svojoj knjizi: "[[Biblijski rečnik]]" kaže da kanon Staroga zaveta sadrži pet knjiga Zakona, 21 knjigu Proroka i 13 knjiga Spisa, ukupno 39, što odgovara užem kanonu. On kao deuterokanonske i apokrifne knjige navodi sledeće: Prvu i Drugu Jezdrinu, Tovita, Juditu, dodatke Jestiri, Premudrost Solomonovu i Isusa sina Sirahova, Varuha, Jeremijinu poslanicu, dodatke Danilu, Molitvu Manasijinu, i Prvu i Drugu Makaveja.
▲[[Mitropolit]] crnogorsko-primorski Amfilohije navodi sledeće knjige kao kanonske, mada deuterokanonske: Prvu Jezdrinu, tri Makavejske, Tovija, Juditu, dodatke Danilu (Suzana, Molitva Azarijina, [[Himna]] tri mladića, Vil i Drakon), dodatke Jestiri, Varuhovu knjigu, Poslanicu Jeremijinu, Premudrost Isusa sina Sirahova i Premudrost Solomonovu. U uvodu svom prevodu Premudrosti Solomonove on kaže da se ova knjige upotrebljavaju u starom, slovenskom, prevodu Staroga zaveta u SPC.
▲Očigledno je da oko pitanja kanona Staroga zaveta, kao i oko toga koje knjige spadaju u deuterokanonske, a koje su apokrifne, među pravoslavnim teolozima još uvek nema saglasnosti čak ni u okviru jedne crkve, SPC.
==Kanon Novoga zaveta==
{{main|Kanon Novog zaveta}}
[[Kanon Novoga zaveta]] je nastao u nekoliko faza. Nema pouzdanih podataka o tome kada su novozavetna Isusova učenja počela da se čitaju na bogosluženjima, sa istim značajem koji su imale knjige Staroga zaveta, ali se sa sigurnošću može pretpostaviti da je to bilo pre 180. godine po Hristu.
Linija 100 ⟶ 98:
==Vidi još==
*[[Vaseljenski sabori]]
*[[Kanon Novog zaveta]]
*[[Sveto pismo]]
*[[Apokrifi]]
| |||