Kineski kalendar – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m fixing dead links |
m clean up, replaced: nadnevak → datum (2) using AWB |
||
Red 3:
'''Kineski kalendar''' je [[lunisolarni kalendar]] koji se koristi u [[Kina|Kini]], a sa izvesnim modifikacijama, i još nekim zemljama [[Daleki istok|Dalekog istoka]]. U današnjoj Kini se za većinu svakodnevnih aktivnosti koristi [[gregorijanski kalendar]], ali se kineski još koristi za obeležavanje [[tradicionalni kineski praznici|tradicionalnih kineskih praznika]] poput [[Kineska nova godina|Kineske nove godine]] (tj. Prolećnog festivala), [[Duan Wu festival]]a i [[Jesenji festival|Festivala sredine jeseni]], kao i u [[astrologija|astrologiji]], za biranje povoljnog datuma za venčanje ili otvaranje neke zgrade. Pošto svaki kalendarski mesec prati [[Mesec|Mesečev]] ciklus, iz njega je moguće odrediti Mesečevu menu (npr. svaki 15. je pun Mesec).
U Kini je tradicionalni kalendar poznat kao "poljoprivredni kalendar" (pojednostavljeni [[kinesko pismo|kineski]]: 农历, [[pinyin]]: nónglì) a gregorijanski kao "obični" ili "opšti" kalendar (公历, gōnglì). Kineski kalendar se još naziva i "[[Yin i Yang|Yin]] kalendar" (阴历, yīnlì) zbog svojih lunarnih aspekata, a čisto solarni gregorijanski kalendar se onda naziva "[[Yin i Yang|Yang]] kalendar" (阳历, yánglì). Kineski kalendar je takođe nazivan "stari kalendar" (jìulì), nakon što je usvojen gregorijanski kao "novi kalendar" (xīnlì). Na kraju, kalendar je nazivan "Xia /Šja/ kalendar" po [[dinastija Sja|dinastiji ''Xia'']] po navodu da je u to vreme godina počinjala drugim mladim mesecom posle zimske kratkodnevice (kao i danas).
Kineska godina u periodu [[31. 1.]] [[2014]] - [[18. 2.]] [[2015]]. je <small>(Nebesko Stablo)</small> '''Drvo''' i <small>(Zemaljska Grana)</small> '''Konj'''.
== Kalendarska pravila ==
Red 14:
# Sunce uvek prolazi zimski [[solsticij]], tj. kratkodnevicu, (ulazi u [[Jarac (znak)|znak Jarca]]) tokom '''11. meseca'''.
# Ako ima 12 meseci između dva nastupanja 11. meseca, bar jedan od ovih 12 meseci mora biti mesec tokom kojeg Sunce ostaje neprekidno u istom zodijačkom znaku (u njemu se ne događaju glavni termin ili vrh znaka). Ako se javlja samo jedan takav mesec, on je označen kao umetnuti, ali ako se javljaju dva takva meseca, samo je prvi tako označen.
# Vremena astronomskih mladina i ulaska Sunca u zodijački znak u Kineskoj časovnoj zoni ([[UTC]]+8) određuje opservatorija na [[Purpurna planina|Purpurnoj planini]] (紫金山天文台 Zǐjīnshān Tiānwéntái) kod [[Nanking]]a korišćenjem modernih astronomskih proračuna. Kineski Amerikanci takođe koriste ovaj Nankinški kalendar, umesto definisanja nekog lokalnog. Zato za njih mlad Mesec može biti poslednjeg dana prethodnog meseca po njihovom lokalnom vremenu u [[SAD]]. Pored toga, oni definišu granice dana prema lokalnoj zoni u SAD, čime se ne sledi pravilo 1.
Zodijački znak u koji Sunce ulazi tokom meseca i [[ekliptika|ekliptička]] longituda ulazne tačke obično određuju redni broj redovnog meseca. Mesec 1, zhēngyuè, doslovno znači "glavni mesec". Svi drugi meseci su doslovno numerisani, "drugi mesec", "treći", "četvrti" itd.
Red 93:
Takva situacija je nastala tek posle reforme iz [[1645]]. Tada je postalo neophodno da se jedan od meseci fiksira tako da uvek sadrži svoj glavni termin i dozvoli bilo kom drugom da povremeno ne sadrži svoj glavni termin. Za taj jedan mesec je izabran 11. mesec, zato što njegov glavni termin (zimski solsticij) čini početak Kineske solarne godine ("sui").
Kineski lunarni kalendar i gregorijanski kalendar se često sinhronizuju svakih 19 godina ([[Metonski ciklus]]). Većina Kineza primećuje da njihovi kineski i zapadni rođendani često padaju na isti dan prigodom 19, 38. itd. rođendana. Ipak, 19-godišnji ciklus je samo aproksimacija, tako da će obrazac posle nekog umnoška od 19 godina preći na neki drugi 19-godišnji ciklus.
[[Kineski zodijak]] (Dvanaest životinja) se koristi samo u imenovanju godina—ne koristi se u računanju kalendara. Zapravo, Kinezi imaju prilično drugačiji [[Kineska sazvežđa|sistem sazvežđa]].
Red 138:
=== Ciklus Stablo-Grana ===
{{glavni članak|Seksagenarni ciklus}}
Drugi sistem kojim su se tokom istorije u Kini označavale godine je stablo-grana ili [[seksagenarni ciklus]]. Ovaj sistem počiva na dva oblika brojanja: ciklus od 10 [[Nebeska stabla|Nebeskih Stabala]] i ciklus od 12 [[Zemaljske grane|Zemaljskih Grana]]. Svaka godina je imenovana parom od jednog stabla i jedne grane koji se zove Stablo-Grana (干支 gānzhī). Nebeska Stabla su povezana sa [[Yin Yang]]-om i [[Pet elemenata (kineska filozofija)|Pet elemenata]]. Tekući 10-godišnji period je počeo [[2004]]. a pre toga [[1994]]., [[1984]]. itd. Zemaljske Grane su povezane sa dvanaest znakova [[Zodijak]]a. Svaka Zemaljska Grana je takođe povezana sa životinjom, poznatim kao [[#Kineski zodijak|Dvanaest životinja]]. Jedan 12-godišnji ciklus počinje [[2008]]., a pre toga [[1996]]., [[1984]] itd. Pošto 10 Nebeskih Stabala i 12 Zemaljskih grana imaju zajednički delitelj 2, događa se samo polovina od mogućih 120 kombinacija stablo-grana (odn. Jin i Jang se ne pominju u oznaci godine?). Tako nastaje 60-godišnji (seksagesimalni) ciklus koji se naziva ''jiǎzǐ'' (甲子) po prvoj godini u ciklusu: Nebesko Stablo "jiǎ" i Zemaljska Grana "zǐ". Pojam "jiǎzǐ" se figurativno koristi u značenju "punog životnog veka"—onaj koji je živeo duže od jedno đacea je očigledno blagosloven.
U početku su se ovim sistemom označavali dani a ne godine. Prvi dokaz za ovo je nađen na [[proročišne kosti|proročišnim kostima]] iz 14. veka p.n.e ([[dinastija Šang]]). Ovaj sistem označavanja datuma se i danas koristi i može se naći u današnjim kineskim kalendarima. Mada se sistem stablo-grana ne može upotrebiti da bi se utvrdio konkretan dan istorijskih događaja, može pomoći u tačnijem pretvaranju kineskih datuma u druge kalendare. Od vremena [[dinastija Han|dinastije Han]], ciklus se koristi i za označavanje godina. Ovaj 60-godišnji ciklus neprekidno kruži i određuje životinju ili znak pod kojim je osoba rođena (videti [[#Kineski zodijak|Kineski zodijak]]). Ovi ciklusi nisu bili imenovani i korišćeni su zajedno sa [[Ime kineske ere|vladarskim imenima]] koje je [[kineski car|imperator]] proglašavao. Npr. 康熙壬寅 (Kāngxī rényín) ([[1662]].) je prva godina 壬寅 (rényín) tokom vladavine [[Car Kang-sji iz dinastije Ćing|Kāngxī imperatora]], što je bilo vladarsko ime jednog od careva iz [[dinastija Ćing|dinastije Qing]].
Meseci i sati se takođe mogu označavati Nebeskim Stablima i Zemaljskim Granama, mada se to uglavnom čini [[kineski brojevi|kineskim brojevima]]. U [[kineska astrologija|kineskoj astrologiji]], četiri para Stablo-Grana (za godinu, mesec, dan i čas) čine Osam Znakova (八字 bāzì).
=== Neprekidno brojane godine ===
Ne postoji univerzalno prihvaćena [[epoha]] (početna tačka kineskog kalendara). Po tradiciji, kalendar je izmislio legendarni vladar ''Huang Di'' (黄帝) u 61. godini vladavine, što bi odgovaralo 2637. pne. proleptičkog gregorijanskog kalendara. Ovu godinu su mnogi koristili kao prvu godinu prvog 60-godišnjeg ciklusa kineskog kalendara, ali neki drugi su kao takvu smatrali ''prvu'' godinu njegove vladavine, 2697. pne. Pošto dve tačke razdvaja tačno 60 godina, nije važno koja se koristi za utvrđivanje redosleda stablo/grana ili astrološkog znaka u bilo kojoj sledećoj godini. To znači da je 2008. godina, godina ''wùzǐ'' (Zemlje Pacova/Štakora) bez obzira da li brojimo godine od 2637. ili 2697. pne. Uprkos tradicionalne identifikacije [[2637. pne.]] kao epohe kalendara, većina danas daje prednost [[2697. pne.]] Uvođenje kontinualnog numerisanja u kineski kalendar je uglavnom bilo od interesa [[Isusovci|Jezuitima]] i drugim zapadnjacima koji su navikli da kalendar bude neprekidan.
Ali, početkom 20. stoleća i neki kineski [[republikanizam|republikanci]] su počeli da zastupaju široku upotrebu kontinualno numerisanih stablo-grana ciklusa, kako bi oznake godina bile nezavisne od carevog [[Vladarsko ime (Kina)|vladarskog imena]] (što je bilo deo njihovih napora da delegitimizuju [[dinastija Ćing|dinastiju Ćing]]). Zato je [[Sun Yat-sen]] identifikovao 2698. pne. kao početak kineskog kalendara, ovaj izbor su prihvatili mnogi [[prekomorski Kinezi]] van [[jugoistočna Azija|jugoistočne Azije]] poput [[kineska četvrt|Kineske četvrti u San Fransisku]]. Ipak, ovo je bila greška iz sledećeg razloga: ako je godina koja je počela [[1984]]. bila ''jiazi'' (甲子 Drvo Pacov), onda bi godine 2637. pne., koja je 77×60=4620 i 2697. pne., koja je 78×60=4680 godina pre 1984, bile takođe godine ''jiazi'', ali ne i 2698. pne. pa je ne treba uzeti kao epohu. Greška je verovatno potekla iz previda činjenice da u našoj eri nema 0. godine. Ipak, neka referentna dela na engleskom, poput ''Encyclopedia Britannica Almanac 2006'' prihvataju 2698. pne. kao epohu.
Ako bi smo uzeli 2637. pne. kao epohu, [[2008]]. je 4645. godina. Uz epohu 2697. pne., 2008. je 4705. godina. Ipak, moderni Kinezi identifikuju godine samo po Našoj Eri, pa se 2008. neće nazivati ni 4645-tom ni 4705-tom.
Red 209:
== Kineski zodijak ==
Dvanaest životinja (十二生肖 ''shí'èr shēngxiào'', ili kolokvijalno 十二屬相 ''shí'èr shǔxiàng''), koje predstavljaju dvanaest Zemaljskih Grana, su po redu: [[pacov (znak)|pacov/štakor]] (ili [[miš]]), [[vo (znak)|vo(l)]], [[tigar (znak)|tigar]], [[zec (znak)|zec]], [[zmaj (znak)|zmaj]], [[zmija (znak)|zmija]], [[konj (znak)|konj]], [[ovca (znak)|ovca]] (ili [[koza]]), [[majmun (znak)|majmun]], [[petao (znak)|p(ij)etao]], [[pas (znak)|pas]], [[svinja (znak)|svinja]] (ili [[vepar]]).
Jedna [[legenda]] opisuje ovaj redosled. Navodno, dvanaest životinja se sporilo oko toga ko će imati prednost u ciklusu godina, pa su kineski bogovi odlučili da se to reši takmičenjem. Sve životinje su se poređale na obali reke koju je trebalo da preplivaju, tako da će poredak u kalendaru biti određen redosledom kojim budu stizali na drugu obalu. Mačak se pitao kako će preći, kad se plaši vode, a vo se brinuo zbog slabog vida. Lukavi pacov je predložio da on i mačak skoče na volova leđa i navode ga preko. Vo je bio uporan i vredan tako da nije primetio komešanje na svojim leđima. Naime, pacov se mačku, koji ništa nije slutio, prišunjao iza leđa i bacio ga u vodu. Baš kad je vo stigao do obale, pacov je odskočio i tako završio trku prvi. Lenja svinja je stigla dvanaesta. Tako je prva godina nazvana po pacovu, druga po volu, a svinja je dobila poslednju godinu. Mačak je stigao prekasno da dobije ijednu godinu (u vijetnamskoj varijanti kalendara mačka ipak ima godinu, umesto zeca) i zakleo se da će doveka biti neprijatelj pacova (miševa).
== Solarni termin ==
Kineski meseci slede Mesečeve mene. Zbog toga oni ne slede tačno godišnja doba. Kako bi se farmerima pomoglo u odluci kada da seju ili žanju useve, sastavljači kalendara su ubacili 24 sezonska markera, koji slede sunčevu godinu i nazivaju se ''[[Jieqi|jiéqì]]'' 節氣 [http://www.hko.gov.hk/gts/time/24solarterms.htm]. Reč ''Jiéqì'' doslovno znači "Čvor vremena", u [[meteorologija|meteorološkom]] smislu i može se prevesti kao "Solarni termin". Svaki čvor je trenutak kada [[Sunce]] dostigne jednu od 24 podjednako raspoređene tačke duž [[ekliptika|ekliptike]], uključujući [[solsticijum|solsticije]] i [[ekvinoks]]e, postavljene u intervalima od 15°. Pošto su oni solarnog porekla, ovi ''jiéqì''-ji padaju na približno isti datum po [[gregorijanski kalendar|gregorijanskom kalendaru]], ali u kineskom kalendaru ne prave neki očigledan obrazac. U tablici su dati približni datumi, koji se mogu razlikovati za jedan dan od godine do godine, zavisno od uticaja [[prestupna godina|prestupnih godina]] u gregorijanskom k. ''Jiéqì'' se objavljuju svake godine u farmerskim [[almanah|almanasima]]. [[Kineska nova godina]] je obično [[mladina]] najbliža ''jiéqì''-ju ''lìchūn'' ("početak proleća", oko 4. februara/veljače). U tablici su ove mere date po standardnoj [[astronomija|astronomskoj]] konvenciji [[ekliptička longituda|ekliptičke longitude]], nula stepeni je tačka [[prolećna ravnodnevica|prolećne ravnodnevice]]. "Termin" može označavati period ili granicu, ovo drugo u slučaju da označava "glavni termin", ulazak u zodijački znak.
Kod nas se smatra da kalendarsko godišnje doba počinje solsticijem ili ekvinoksom, npr. proleće oko 21. marta/ožujka, ali Kinezi smatraju da su te tačke središta god. doba, pa bi početak proleća bio pomenutog 4. februara/veljače. Tako termin "početak proleća" i bliski Prolećni festival padaju u februaru/veljači, kada je još hladno u umerenim [[geografska širina|širinama]] severne hemisfere.
Red 378:
{| class="wikitable"
|-
! Datum/
! Ime
! Kinesko ime
Red 510:
Najstariji dokaz kineskog kalendara se naći na [[kosti za proricanje|kostima za proricanje]] (ili [[proročišne kosti|proročišnim kostima]]) iz [[dinastija Šang|dinastije Šang]] (kasni drugi milenijum pne.), na kojima je izgleda opisana lunisolarna godina od 12 meseci, s mogućim interkalarnim 13-tim, ili čak 14-tim, koji su dodavani otprilike, kako bi se sprečilo odstupanje kalendara. Seksagenarni ciklus za beleženje dana je već bio u upotrebi. Po tradiciji, u to vreme godina je počinjala na prvu mladinu posle kratkodnevice.
Rani tekstovi iz [[istočni Čou|Istočnog Čoua]], poput [[Anali Proleća i Jeseni|Anala Proleća i Jeseni]], pružaju bolje razumevanje kalendara iz perioda [[dinastija Džou|dinastije Čou]]. Godina je obično imala 12 meseci, naizmenično dužine 29 i 30 dana (povremeno je dodavan još jedan dan, kako bi se kalendar uskladio sa realnim Mesečevim ciklusom) a prestupni meseci su dodavani arbitrarno, na kraju godine.
Ova arbitrarna pravila za umetanje dana i meseca su dovela do toga da se kalendari različitih država pomalo razlikuju. Tako će tekstovi poput Anala često navesti da li je kalendar koji koriste (kalendar Lua) u fazi sa ''Kraljevskim kalendarom'' (koji koriste kraljevi od Čoua).
Iako tradicija tvrdi da je tokom Čoua godina počinjala mladim Mesecom pred kratkodnevicu, Anali Proleća i Jeseni kao da ukazuju da je (u Luu barem) ''Yin'' kalendar (kalendar korišćen u dinastiji Šang, sa godinama koje počinju prvim mladim Mesecom posle kratkodnevice) korišćen do oko [[650. pne.]] kada je početak godine pomeren unazad za jedan mesec.
Početkom perioda [[Zaraćene države|Zaraćenih država]], napredak u [[astronomija|astronomiji]] i [[matematika|matematici]] je omogućio stvaranje računskih kalendara (gde se interkalarni meseci i dani određuju pravilom a ne od prilike do prilike). Prvi računski kineski kalendar je bio kalendar ''sìfēn'' 四分 (podsetnik na četvrtine), koji je započeo oko [[484. pne.]], a nazvan je po tome što je koristio solarnu godinu od 365¼ dana, pored tzv. Ciklusa pravila od 19 godina (235 meseci), na zapadu poznatom kao [[Metonski ciklus]]. Godina je počinjala na mladinu pred kratkodnevicu, interkalarni meseci su umetani na kraju godine.
Poslednji kralj od Čoua je predao teritoriju Ćinu, nakon čega je u upotrebu ušao novi kalendar (''Qin'' kalendar). Sledio je iste principe kao i Sifen kalendar, osim što je godina počinjala još jedan mesec ranije (na drugi mladi Mesec pre kratkodnevice, koja je sada padala u drugom mesecu godine). Ćin kalendar je korišćen za vreme [[dinastija Ćin|dinastije Ćin]] i početkom zapadne [[dinastija Han|dinastije Han]].
Red 524:
=== Pravi Sunce i Mesec ===
Uvođenjem zapadne astronomije u Kinu preko [[Jezuiti|Jezuita]], kretanja Sunca i Meseca se počinju računati [[trigonometrijske funkcije|sinusoidama]], počevši od ''Shíxiàn'' kalendara (時憲書, "Knjiga Usklađenosti Vremena") iz dinastije [[dinastija Ćing|Ćing]], koji je napravio jezuita [[Johann Adam Schall von Bell|Adam Šal]]. Sada je za računanje ''jiéqì''-ja korišćeno realno kretanje Sunca, zbog čega je interkalarni mesec češće bio od drugog do devetog meseca (proleće-leto, kada se Zemlja kreće sporije na orbiti).
=== Nedelja/tjedan ===
Red 530:
=== Gregorijanska reforma i promena 1929 ===
Mlada [[Republika Kina]] je [[1.1.]] [[1912]]. u zvanične svrhe usvojila [[gregorijanski kalendar]]. Stanovništvo je, ipak, nastavilo da koristi tradicionalni kalendar. Status gregorijanskog k. je bio nejasan između 1916. i 1921. dok je Kina bila pod kontrolom nekoliko suprotstavljenih [[gospodari rata|gospodara rata]], uz podršku kolonijalnih sila. Oni su nastavili da se tuku oko severne Kine do 1928. a na jugu je vladao [[Kuomintang]] (nacionalistička vlada) i koristio gregorijanski kalendar. Nakon što je Kuomintang obnovio Republiku Kinu [[10.10.]] [[1928]]., gregorijanski kalendar je i zvanično usvojen, efektivno od [[1.1.]] [[1929]]. Pored ovoga, za časovnu zonu cele zemlje je usvojena priobalna časovna zona korišćena u evropskim [[ugovorne luke|ugovornim lukama]] na kineskoj obali od [[1904]]. Ovim je promenjen početak svakog kalendarskog dana, i za tradicionalni i za gregorijanski kalendar, za plus 14 minuta i 26 sekundi, od [[Peking|pekinške]] [[ponoć]]i, na ponoć 120-tog stepena istok. Ovo je izazvalo neke diskrepancije, npr. kao sa Jesenjim festivalom 1978. Mladina je bila [[3.9.]] [[1978]]. u 00:07 po kineskom standarnom vremenu [https://archive.is/20120716085954/sunearth.gsfc.nasa.gov/eclipse/phase/phases1901.html]. Po staroj pekinškoj zoni, mladina je bila 2-gog septembra/rujna, pa je osmi mesec počeo u različite dane u kalendarima. Tako su u [[Hong Kong]]u (koji koristi tradicionalni kalendar) proslavili festival [[16.9.]] a na kopnu [[17.9.]].[http://www.math.nus.edu.sg/aslaksen/calendar/cal.pdf page 18]
== Značaj kalendara danas ==
Stručnjaci u Kini su skorijih godina pozivali na reformu, zbog sve veće nebitnosti kineskog kalendara u modernom životu. Oni ukazuju na primer Japana, gde je tokom [[Meiđi restauracija|Meiđi restauracije]] usvojen zapadni kalendar a tradicionalne svetkovine jednostavno premeštene na ekvivalentan datum. Ipak, kineski kalendar ostaje važan kao element kulturne tradicije i za neke kulturne aktivnosti.
=== Praktična upotreba ===
Prvobitni smisao lunisolarnog kalendara za označavanje datuma je uglavnom nestao. Prvo, lakše je raditi sa gregorijanskim kalendarom i više je u skladu sa međunarodnim standardima i astronomskom godinom. Pošto je g. k. zvanično usvojen, tradicionalni kalendar se retko koristi za označavanje
=== Kulturalna pitanja ===
Ipak, kineski kalendar ostaje od suštinskog značaja u kulturi. Npr. većina tradicionalnih festivala, popu Kineske nove godine i Jesenjeg festivala, se tradicionalno slave uz mlad ili pun Mesec. Pored toga, kineski kalendar, kao element tradicionalne kulture, nosi sa sobom mnogo kulturalnih i nacionalističkih osećanja.
U tradicionalnijim kineskim domaćinstvima širom sveta, kalendar se koristi za biranje "srećnih dana" za važne događaje (venčanja, pogrebe i poslove). Za ovo se koristi posebni kalendar, Huang Li ("Carski kalendar"), u kome su za svaki dan navedene pogodne aktivnosti. Taj kalendar je naveden po gregorijanskim datumima, ali su navedeni i odgovarajući kineski datumi.
Iako tradicionalni kalendar nema mnogo praktičnog efekta, njegov sentimentalni i kulturni značaj znači da će ostati još neko vreme.
== Uticaj ==
Drugi tradicionalni kalendari u [[Istočna Azija|istočnoj Aziji]] su vrlo slični ako ne i identični kineskom. [[Korejski kalendar]] je identičan; u vijetnamskom je mačka zamenila zeca među 12 životinja; [[tibetanski kalendar]] se razlikuje po nekim imenima životinja a tradicionalni [[japanski kalendar]] koristi drugačiji metod izračunavanja, zbog čega ima razlika u nekim godinama.
Ciklus od 12 godina, sa prevedenim imenima životinja, su usvojili [[Gök Turci]] (prvi pomen [[584]].) i zatim se proširio među mnoge [[turkički narodi|turkičke narode]], a takođe i [[Mongoli|Mongole]]. Izgleda da su ga koristili [[Bugari]], o čemu svedoči [[Nominalija bugarskih kanova]].
=== Kinesko-ujgurski kalendar ===
[[Hulagu kan]] je [[1258]], kada su i Kina i [[Islamski svet]] bili deo [[Mongolsko carstvo|mongolske imperije]], ustanovio opservatoriju u [[Maragheh]]u za astronoma [[Nasir al-Din al-Tusi]]-ja u kojoj je bilo prisutno i nekoliko kineskih astronoma, što je dalo kinesko-ujgurski kalendar. Dvanaestogodišnji ciklus je sa turskim i mongolskim prevodima naziva životinja ostao u upotrebi (za [[hronologija|hronološke]], [[istoriografija|istoriografske]] i [[birokratija|birokratske]] svrhe) u persijskom i turskom svetu od [[mala Azija|Male Azije]] do [[Indija|Indije]] do ranog modernog perioda. U [[Iran]]u se koristio (u poljoprivrednim registrima i poreskim procenama) do [[1925]]. (vidi [[Iranski kalendar]]).
== Fusnote ==
| |||