Verzija na datum 26 oktobar 2014 u 18:25 uredi Alekol (razgovor \| doprinos) Autopatroleri, Patrolci, Vraćači 38.425 izmena ažurna godina ← Starija izmjena		Verzija na datum 31 oktobar 2014 u 18:48 uredi poništi Munjabot~usurped (razgovor \| doprinos) Botovi 74 izmene m clean up, replaced: nadnevak → datum using AWB Novija izmjena →
Red 10: Jevrejski kalendar je [[lunisolarni kalendar]], ili "fiksna lunarna godina"; sastoji se od 12 [[lunarni mesec\|lunarnih meseci]] od 29 ili 30 dana; [[interkalacija\|interkalarni]] lunarni mesec (trinaesti) se dodaje 7 puta u svakih 19 godina (svakih dve ili tri godine), kako bi se 12 lunarnih meseci sinhronizovalo sa, nešto dužom, [[solarna godina\|solarnom godinom]]. Svaki jevrejski lunarni mesec počinje sa [[mladi Mesec\|mladim Mesecom]]; prvobitno je morao biti opažen srp mladog Meseca, o čemu su svedočili očevici, ali se vreme mladog Meseca sada određuje matematički. Istovremeno teče sedmični ciklus, što odgovara sedmodnevnom periodu iz [[Knjiga Postanja\|Knjige Postanja]], u kojem je stvoren svet. Imena sedmičnih dana su, kao i u priči iz Postanja, jednostavno broj dana unutar sedmice, pri čemu je [[Šabat]] (''Shabbat'' - [[subota]]) sedmi dan. Jevrejski dani teku od jednog zalaska Sunca do drugog, što znači da [[standardno vreme]] i [[časovna zona]] nemaju mesta u hebrejskom kalendaru. Dvanaest redovnih meseci su: [[Nisan]] (30 dana), [[Iyar\|Ijar]] (''Iyar'', 29 dana), [[Sivan]] (30 dana), [[Tammuz\|Tamuz]] (''Tammuz'', 29 dana), [[Av]] (30 dana), [[Elul]] (29 dana), [[Tishrei\|Tišri]] (''Tishrei'', 30 dana), [[Cheshvan\|Hešvan]] (''Cheshvan'', 29 ili 30 dana), [[Kislev]] (29 ili 30 dana), [[Tevet]] (29 dana), [[Shevat\|Ševat]] (''Shevat'', 30 dana) i [[Adar]] (29 dana). U prestupnim godinama postoji još i mesec Adar I (30 dana), koji se umeće posle Ševata, pa se redovni mesec Adar označava kao "Adar II". Red 27: [[Datoteka:Maurice Ascalon Shabbat Candle Sticks.jpg\|250px\|right\|thumb\|Bronzani subotnji svećnjak, proizveden u Izraelu 1940-tih.]] Hebrejski kalendar sledi sedmodnevni nedeljni/tjedni ciklus, koji teče istovremeno ali nezavisno od mesečnog i godišnjeg ciklusa. Imena dana su jednostavno redni broj dana u sedmici. Na hebrejskom ova imena mogu biti skraćena upotrebom [[hebrejski brojevi\|numeričke vrednosti]] hebrejskih slova, npr. יום א׳ (''Dan 1.'', ili Jom Rišon ({{lang-he\|יום ראשון}}): :Jom Rišon (''Yom Rishon'' (יום ראשון), skr. יום א׳ = "prvi dan" = Ned(j)elja~~<br />~~ :Jom Šeni (''Yom Sheni'') (יום שני), skr. יום ב׳ = "drugi dan" = Poned(j)eljak~~<br />~~ :Jom Šliši (''Yom Shlishi'') (יום שלישי), skr. יום ג׳ = "treći dan" = Utorak~~<br />~~ :Jom Revi'i (''Yom Reviʻi'') (יום רבעי), skr. יום ד׳ = "četvrti dan" = Sr(ij)eda~~<br />~~ :Jom Hamiši (''Yom Chamishi'') (יום חמישי), skr. יום ה׳ = "peti dan" = Četvrtak~~<br />~~ :Jom Šiši (''Yom Shishi'') (יום ששי), skr. יום ו׳ = "šesti dan" = Petak~~<br />~~ :Jom Šabat (''Yom Shabbat'') (יום שבת ili češće שבת - ''Shabbat''), skr. יום ש׳ = "Dan Sabata (Dan odmora)" = Subota Red 129: Hebrejski kalendar [[kalendarska era\|odbrojava godine]] u obliku ''[[anno mundi]]'' ("u godini sveta"), skraćeno AM. Zanimljivo da "godina 1." ''nije'' [[Postanje]], već oko jednu godinu pre Postanja. Zbog ovoga se mladi Mesec prvog meseca (Tišri) te godine zove ''molad tohu'' ("[srednji] mladi Mesec haosa" ili "ničega"). [[Epoha]] (referentni datum/~~nadnevak~~datum) hebrejskog kalendara, 1.Tišri 1. AM odgovara ponedeljku, 7. oktobra/listopada [[3761. pne.]] po [[proleptički julijanski kalendar\|proleptičkom julijanskom kalendaru]] (ekvivalentni tabularni datum, sa istim periodom obdanice), što je oko godinu dana ''pre'' tradicionalnog jevrejskog [[datiranje postanja\|dana Postanja]] 25. Elul 1. AM na osnovu ''[[Seder Olam Rabbah]]'' rabina [[Yossi ben Halafta]]-e, mudraca iz 2. stoleća n.e.<ref>Manjina postavlja Postanje na 25. Adar AM 1, šest meseci ranije ili šest meseci posle moderne epohe.</ref> Tako, broj hebrejske godine dobijamo ako dodamo 3760 pre Roš Ašane ili 3761 posle nje, u julijanskoj ili gregorijanskoj godini, na broj iste godine, posle 1. n.e. Za ranije godine može biti neslaganja (zbog "[[Nedostajuće godine (hebrejski kalendar)\|Nedostajućih godina]]"). Roš Ašana, 1. Tišri '''5770''' AM odgovara 19. septembru/rujna 2009. Red 152: === Prelazni period === == Tačnost == === Sezonsko odstupanje === Srednja godina hebrejskog kalendara ima 365,2468 dana (365 dana, 5 sati, 55 minuta i 25+<sup~~><small~~>25~~</small>~~</sup>/<sub~~><small~~>57~~</small>~~</sub> sekundi) odn. interval molada/mesec × 235 meseci u 19-godišnjem ciklusu, podeljeno sa 19. Savremena [[tropska godina]] (severne) prolećne ravnodnevice ima oko 365,2424 dana, što znači da je hebrejski kalendar nešto duži od ove godine. Zbog ovoga hebrejski kalendar odstupa jedan dan svakih oko 224 godine. U odnosu na srednju [[gregorijanski kalendar\|gregorijansku]] godinu (dužine 365,2425 dana odn. 365 dana 5 sati 49 minuta and 12 sekundi), hebrejski kalendar odstupa jedan dan svakih oko 231 godinu. Uticaj ovog razlike se vidi u odstupanju dana Pashe od prolećnog punog Meseca (prvog punog Meseca posle prolećne ravnodnevice): Linija 162 ⟶ 161: {\| class="wikitable" style="left" \|- align=center \|+ Poređenje prolećnog punog Meseca<br />i datuma Pashe - 2001–2020<ref>Source: [[World Council of Churches]], 1997 - [http://www.oikoumene.org/index.php?id=2677 Towards a common date of Easter]. </ref> <br /> <small>Po gregorijanskom datumu</small> \|- ! Godina \|\| Astronomski <br /> prolećni <br /> pun Mesec \|\| Pasha* Linija 232 ⟶ 231: === Intervali molada === Vrednost intervala molada (konjunkcije Sunca i Meseca) od "29-12-793" je uzet iz Ptolomejevog [[Almagest]]a (2.v. n.e.) i iznosi 29,530594 dana. Ovo je najbliže moguće ispravnoj vrednosti od 29,530589 dana, za vrednost zaokruženu na cele delove (<sup~~><small~~>1~~</small>~~</sup>/<sub~~><small~~>18~~</small>~~</sub> minuta). To znači da je interval molada duži za oko 0,6 sekundi. Drugačije rečeno, ako se za molad uzme da je vreme srednje konjunkcije na nekom referentnom meridijanu, onda taj meridijan klizi polako na istok. Ako to kliženje pratimo do polovine 4. v. n.e., što je tradicionalni, mada verovatno netačan, datum uvođenja fiksnog kalendara, onda se nalazi da odgovara longitudi na pola puta između [[Nil]]a i kraja [[Eufrat]]a. Međutim, današnji trenuci molada odgovaraju [[srednje sunčevo vreme\|srednjem sunčevom vremenu]] trenutaka lunarne konjunkcije blizu meridijana [[Kandahar]]a u Afganistanu, više od 30° istočnije od Jerusalima. Takođe, razlika između intervala molada i srednjeg sinodičkog meseca se sve brže akumulira, jer je s. s. mesec sve kraći usled [[plimski efekti\|plimskih efekata]]. Mereno jednolikom skalom , npr. [[atomski sat\|atomskim satom]], s. s. mesec se produžava, ali pošto plime još više usporavaju Zemljinu rotaciju, s. s. mesec se skraćuje u odnosu na srednje sunčevo vreme. ▼ ▲Takođe, razlika između intervala molada i srednjeg sinodičkog meseca se sve brže akumulira, jer je s. s. mesec sve kraći usled [[plimski efekti\|plimskih efekata]]. Mereno jednolikom skalom , npr. [[atomski sat\|atomskim satom]], s. s. mesec se produžava, ali pošto plime još više usporavaju Zemljinu rotaciju, s. s. mesec se skraćuje u odnosu na srednje sunčevo vreme. == Takođe pogledati == Linija 256 ⟶ 253: * [http://jewishencyclopedia.com/view.jsp?artid=44&letter=C&search=Year%20of%20Creation Jewish Encyclopedia: Calendar] * [http://www.karaite-korner.org/holiday_dates.shtml Karaite Holidays] For the current year, including alternates depending upon whether or not abib might be found * [http://www.cgate.co.il/calendar/calendar_diaspora.asp Hebrew Calendar ] Dates and Holydays (Diaspora or Israel) === Konverzija datuma ===

Hebrejski kalendar – razlika između verzija