Verzija na datum 27 februar 2011 u 08:01 uredi BokimBot (razgovor \| doprinos) Botovi 37.793 izmene m Robot: Include commonscat template ← Starija izmjena		Verzija na datum 23 april 2011 u 22:50 uredi poništi Xqbot (razgovor \| doprinos) 112.478 izmena m robot Mijenja: ar:جيوفاني بوكاتشيو; kozmetičke promjene Novija izmjena →
Red 5: '''Đovani Bokačo''' ({{jez-it\|Giovanni Boccaccio}}), ([[1313]]- decembar [[1375]]), italijanski književnik, [[humanizam\|humanista]]. Učestvovao aktivno u političkom i kulturnom životu firentinske Komune. == Biografija == Đovani Bokačo, jedan od najznačajnijih pisaca [[humanizam\|humanizma]], rođen je [[1313]]. godine, najverovatnije u [[Čertaldo\|Čertaldu]], kao vanbračno dete imućnog trgovca Bokačina di Kelina. Mladost je proveo u [[Napulj~~\|Napulju~~]]u, gde se školovao i započeo svoj književni razvoj. Kada se pojavila crna [[kuga]] [[1348]]. godine, Bokačo se nalazio u [[firenca\|Firenci]]. Od [[kuga\|kuge]] su umrli njegov otac i maćeha, i tada je Bokačo ostao na čelu roditeljskog doma. Nakon [[1348]]. godine, književna slava i društveni položaj počeli su da mu donose različita priznanja od firentinske Komune. Pisac se tokom sledeće decenije bavio raznim zvaničnim, [[diplomatija\|diplomatskim]] poslovima. Veoma veliki uticaj na Bokačov duhovni razvoj i književni rad imao je [[~~Petrarka\|~~Petrarka]], sa kojim se Bokačo upoznao [[1350]]. godine u [[Firenca\|Firenci]], i sa kojim je ostao prijatelj do kraja života. Propast zavere u decembru [[1360]]. godine, u koju su bile umešane ličnosti veoma bliske Bokaču izmenila je političke odnose unutar firentinske Komune. U tom periodu Bokačo je udaljen od javnih obaveza. Razočaran prevarama i intrigama u gradskom političkom životu pisac se povukao u [[Čertaldo]], gde je učio i meditirao. U novoj fazi političke napetosti, Bokačo je dobio nova javna zaduženja. Od velike važnosti bila je njegova poslanička misija, od avgusta do novembra [[1365]]. godine, koja je papi [[papa Urban V\|Urbanu V]] donela podršku [[Firenca\|Firence]] za povratak papskog dvora u [[Rim]]. U proleće [[1371]]. godine vratio se u [[Čertaldo]] sa svog poslednjeg putovanja u [[Napulj]], i tu je živeo u oskudici, bolestan, među svojim knjigama. Godine [[1373]]. firentinska Komuna ga je pozvala da u crkvi [[San Stefano di Badija]] javno čita i tumači [[Božanstvena komedija\|Danteovu Komediju]]. Umro je u [[Čertaldo\|Čertaldu]] 21. decembra [[1375]]. godine. == Književna aktivnost u Napulju == Duh [[Napulj~~\|Napulja~~]]a, kao i život koji je tamo vodio sasvim je odgovarao Bokačovim ljudskim, intelektualnim i stvaralačkim težnjama. Kretao se u krugovima učenih ljudi i otmenog sveta. Bilo mu je omogućeno da koristi veliku kraljevsku biblioteku, u kojoj je zadovoljavao svoja široka interesovanja u vezi sa [[Književnost\|književnošću]], [[astrologija\|astrologijom]], [[mitologija\|mitologijom]] i drugim područjima. U takvoj društvenoj i kulturnoj sredini, kojoj je obeležje davala [[hedonizam\|hedonistička]] i [[aristokratija\|aristokratska]] literatura, Bokačo je započeo intenzivnu književnu aktivnost, kako na [[latinski jezik\|latinskom]], tako i na [[narodni jezik\|narodnom jeziku]]. Ipak, usredsredio se na dela na narodnom jeziku namenjena dvorskoj sredini u kojima je obradio niz [[motiv~~\|motiva~~]]a u vezi sa sopstvenom ličnošću. Bokačo, poput [[Petrarka\|Petrarke]] i [[Dante]]a doživljava kao najznačajniji događaj u formiranju sebe kao književnika susret sa ženom, koja će ostati njegova jedina prava i nikad zaboravljena ljubav. I danas je nejasno da li je ova velika Bokačova ljubav samo plod mašte i literarne konvencije ili realan doživljaj presudan u razvoju pisca. Bokačova [[Fijameta]] je, kako on sam tvrdi, bila nezakonita ćerka [[Robert Anžujski\|Roberta Anžujskog]]. Ako se izostave razne ''[[Rime]]'', prvo delo koje je Bokačo sastavio bio je kraći [[~~spev\|~~spev]], ''[[Dijanin lov]]'', mala [[poema]] od osamnaest pevanja u [[tercina]]ma. Delo [[evropa\|evropske]] slave iz napuljskog perioda jeste [[roman]] u [[proza\|prozi]], u pet knjiga, ''[[Filokolo]]''. Bokačo je u ovom delu proširio, u [[književnost~~\|književnosti~~]]i već poznatu temu o doživljajima dvoje mladih ljubavnika, [[Florio i Bjanćifiora\|Florija i Bjanćifiore]]. Herojski, dvorski i viteški pogled ima osnovnu ulogu u ''[[Teseida\|Teseidi]]'', poemi u [[oktava]]ma u dvanaest knjiga, posvećenih [[Fijameta\|Fijameti]]. Red 31: U ''[[Dekameron]]u'', remek delu oblikovanom najverovatnije između [[1348]]. i [[1351]]. godine, Bokačo je uspeo da prikaže život u svoj njegovoj punoći i da stvori predstavu svestrane, bogate slike o ljudima, najrazličitijih iskustava i [[tip]]ova. Dekameron je zbirka od sto [[novela]], vešto osmišljene, precizne [[struktura\|strukture]], koja najavljuje Bokača kao jednog od najznačajnijih nosilaca [[humanizam\|humanističkih]] ideja. == [[Dekameron]] == === Okvir Dekamerona === Sedam devojaka i tri mladića sreću se u Crkvi svete Marije Novele, stvaraju dogovor u kome će priča postati spasonosna sila koja pobeđuje smrt. Postoje mišljenja da su sedam devojaka Bokačove ljubavnice – od Pampineje, koju je prvu voleo, do Elize, koju je voleo kada je pisao delo. Međutim, Pampineja je bujna, Fijameta je raspevana, Emilija je laskavica, LauretaPetrarkina Laura, Neifila ponovo zaljubljena, i Eliza Vergilijeva Didona. Bar tako tvrdi de Sanktis. Devojaka ima koliko i dana u nedelji, planeta na nebu, teoloških vrlina (slobodnih veština). Red 42: Pripovedanje je podeljeno na četiri teme. Prva slobodna (1 dan), druga o fortuni (2 dana), o amoru (četiri dana) i o velikodušnosti (1 dan). Bokačo nije želeo da stil okvira puno odudara od stila novela pa je uveo i prelaze. === Stil Dekamerona === Asketski duh koji vladao srednjovekovljem postavio je vrhunac savršenstva u ekstazu. Danteova alegorijska bića odraz su zamagljene vizije sveta, želje da se nešto kaže po ugledu na teokratsku literaturu, legende, misterije, vizije i alegorije. Nasuprot takvom svetu postoji početkom 14. veka živa trubadurska tradicija koja na svet gleda mnogo vedrije, postoje novele – priče o događajima od velikog značaja koji nam se dopadaju kao istiniti. Ipak, nepolodnost dela koja su prethodila Dekameronu je nespecifičnost situacije, opštost likova, i to je polje na kome će Bokačo, učenjak, poznavalac, Dantea i klasike, začeti svoj literarni svet. Oskudan, protokolaran okvir Dekamerona on ispunjava individualiziranim pričama, u kojima glavnu ulogu igraju dve pojave – ljubav i inteligencija. U odnosu na njih se čitav svet ponovo procenjuje. Red 73: Tu Bokačo priča jednu običnu priču o tome kako žena precenjuje svoju lepotu i kudi druge ,ali zbog načina pričanja, pametne dosetke njenog strica i još nekih detalja, priča izgleda kao da se dogodila samo jednom u Čelatiku. (Shvatila je Freskove istinite reči onako kako bi ih razumela ovca) == Forma [[Novela\|novele]] == Bokačove inovacije u formi novele bile su uvođenje individualnih crta karaktera, umesto opštih tipova, uvođenje ambivalentnih likova, ograničavanje dajstva Fortune... Njegova kompoziciona struktura sa druge strane pratila je ranu novelističku tradiciju, sa tom specifičnošću što je Bokačova zbližavala razne žanrovske izvore. Bokačova shema u najvećem broju pripovedaka izgleda ovako: Red 86: Sočnost kratkih novela je u zaključku, baš kao i kod soneta. Taj zaključak je često nenadan i u suprotnosti je sa premisama – te izreke, dosetke, epigrame i šale stvorila je škola trubadura ili «vesele nauke». Međutim, zabavna karikatura je Bokačov zanat, a poenta je uopštena, zabavna stvar koja proizilazi iz raskošnog zapleta situacija i misli. == Književni opus == === Književna dela === Red 102: * ''Rime'' === Rasprave na latinskom === (pisane su između 1356. i 1361. godine) Red 111: * ''Život ili mali traktat u slavu Dantea'' == Bibliografija == === Izdanja === (na [[srpskohrvatski jezik\|srpskohrvatskom]]) Red 134: * Đovani Bokačo, ''Dekameron'', (knj. II), (Izbor, prevod i propratni tekstovi Dragan Mraović), [[Beograd]], Dereta, 2003. === Literatura === * [[Đulio Feroni]], ''Istorija italijanske književnosti'', Tom 1, CID, [[Podgorica]], 2005, str. 160-181. * [[Frano Čale]] i [[Mate Zorić]], ''Uvod u Boccaccia'', u Giovanni Boccaccio, ''Djela'', SNL, [[Matica hrvatska]], [[Zagreb]], 1981. Red 140: * [[Jeleazar Meletinski]], ''Nastanak klasične forme novele (Dekameron)'', u''Istorijska poetika novele'', (prevela s ruskog Radmila Mečanin), Novi Sad, Matica srpska, 1997, str. 103-135 * ''Kritičari o Bokaču'', u Đovani Bokačo, ''Dekameron'', [[Podgorica]], Unireks, 1997. * '' Predgovor'' i ''Bokačova književna dela'' (Dragan Mraović), u Đovani Bokačo, ''Dekameron'', (knj. I),[[Beograd]], Dereta, 2002. === Spoljašnje veze === * [http://www.fordham.edu/halsall/source/boccacio2.html Medieval Sourcebook: Boccaccio: The Decameron - Introduction] * [http://www.brown.edu/Departments/Italian_Studies/dweb/dweb.shtml Dekameron Web] {{Lifetime\|1313\|1375\|Boccaccio, Giovanni}} {{Link FA\|es}}▼ [[mrj:Боккаччо, Джованни]]▼ {{commonscat\|Giovanni Boccaccio}} [[Kategorija:Italijanski pisci]] [[Kategorija:Renesansna književnost]] ▲{{Link FA\|es}} [[als:Giovanni Boccaccio]] [[ar:جيوفاني ~~بوكاتشو~~بوكاتشيو]] [[ast:Giovanni Boccaccio]] [[be:Джавані Бакача]] Linija 196 ⟶ 195: [[lv:Džovanni Bokačo]] [[mk:Џовани Бокачо]] ▲[[mrj:Боккаччо, Джованни]] [[nds:Giovanni Boccaccio]] [[nl:Giovanni Boccaccio]]

Giovanni Boccaccio – razlika između verzija