Solon – razlika između verzija

'''Solon''' ([[Grčki jezik|grč]]. Σόλων, oko 638 – 558. st. e.) bio je [[Atina|atinski]] zakonodavac-reformator i [[Lirika|lirski pesnik]].

 

 

Krajem 7. i početkom 6. veka st. e. borba između atinskog [[demos]]a i [[Eupatridi|eupatrida]] dostigla je izuzetnu oštrinu. "Većina naroda", piše [[Aristotel]] u ''Atinskom ustavu'', "bila je podjarmljena od strane malog broja ljudi i narod se bunio protiv [[Plemstvo|plemstva]]. Buna je bila snažna i dugo vremena vodili su borbu jedni protiv drugih". I upravo u to vreme na [[Politika|političku]] pozornicu stupa Solon, za čije je ime vezano sprovođenje veoma važnih reformi. Za razliku od [[Drakon]]a, o kome ne znamo skoro ništa, Solon je iza sebe ostavio vrlo vidljiv trag u [[Antička Grčka|antičkoj grčkoj]] [[Istoriografija|istoriografiji]]. On je u [[Antika|antici]] bio poznat ne samo kao političar već i kao pesnik. Solonove [[Elegija|elegije]], od kojih je dosta sačuvano, sa svojim politički aktuelnim tendencijama uživale su veliku popularnost i citirali su ih mnogi antički pisci.

Najvažnije od tih reformi sastojale su se u [[Sisahteja|sisahteji]] ("skidanju tereta"), ukidanju [[Dužničko ropstvo|dužničkog ropstva]], zavođenju imovinskog cenzusa kao osnovnog kriterija pri određivanju političkih prava i dužnosti građana, u zakonu o [[testament]]ima i u nizu drugih zakona kojima se stimulisao dalji razvoj [[Ekonomija|ekonomskog]] života [[Atika|Atike]].

 

 

Prva od navedenih mera – "sisahteja" (od σείω = "tresem" i ἀχθός = "teret") dugo je bila predmet brojnih rasprava kako među modernim tako i među antičkim autorima. Solon je ukinuo sve "dugove"; on je takođe ukinuo instituciju dužničkog ropstva, te je sa zemljišnih parcela uklonio kamenove ''(horoi)'' koji su označavali neku vrstu obaveze. Ovaj čin uklanjanja kamenova bio je znak da je on "oslobodio crnu zemlju". Ljudi čije su zemljište obeležavali ovi ''horoi'' zvali su se "šestinari" (ἑκτεμοροί), jer su morali da jednu šestinu roda predaju nekolicini "bogataša", prema kojima su na neki način bili zaduženi. Solonova reforma bila je kako retrospektivna tako i progresivna: on je doveo natrag u Atiku ljude koji su bili prodati u ropstvo i boraveći u inostranstvu već "zaboravili [[Atički dijalekt|atički jezik]]".

Zakoni su oštro nastupili protiv svakog luksuza i neproduktivnih troškova. Nalagalo se smanjenje troškova za sahrane; raskošne i skupe sahrane i žrtvovanje volova u čast umrlog bili su zabranjeni zakonom. Takođe je bilo zabranjeno da se grade grobnice skuplje od onih koje bi deset ljudi mogli da sagrade u toku tri dana. Ovo je bilo učinjeno kako da se spreči tendencija ka suvišnom luksuzu, tako i da se rodovskim aristokratima ne bi pružila šansa da svoj autoritet i prestiž pokazuju kroz raskošne obrede u obavljanju starinskog [[pogreb]]nog [[kult]]a.

 

 

Jedna od najvažnijih reformi vezanih za Slonovo ime predstavlja tzv. cenzovska ili [[Timokratija|timokratska reforma]]. U skladu s tom reformom, sve slobodno atičko stanovništvo, osim [[Meteci|meteka]], podeljeno je na četiri klase prema visini prihoda i bez obzira na poreklo: 1) ''pentakosiomedimni'', koji su sa svojih poseda dobijali 500 [[medimn]]a proizvoda, kako čvrstih (žito) tako i tečnih ([[vino]], maslinovo ulje); 2) ''hipeji'', koji su imali 300 medimna; 3) ''zeugiti'', koji su imali 200 medimna; i 4) ''teti'', čiji je prihod bio ispod 200 medimna ili su uopšte bili bez prihoda. Izgleda da su ti cenzovski razredi postojali i ranije i da su bili formirani u vezi sa oporezivanjem stanovništva po [[naukrarija]]ma, ali su tek kod Solona dobili politički značaj.

Zavođenjem imovinskog cenza uništene su političke privilegije eupatrida. Pri dodeljivanju službenih dužnosti, glavnu ulogu nije imao ugled roda, već imovinsko stanje; tako je sada pristup u upravu bio otvoren za imućne ljude koji potiču iz demosa.

 

 

Solon je gotovo bio [[tiranin]], ali ne sasvim. Za uobičajenog grčkog tiranina vezivala se preraspodela zemlje i ukidanje dugova, ali je to vezivanje u velikoj meri bilo stvar percepcije, jer je celovita [[Agrarna reforma|preraspodela zemlje]] izuzetno retka u grčkoj istoriji. Solon jeste ukinuo dugove. On je takođe preraspodelio zemlju, tako što su nekadašnji ''hektemoroi'' sada u potpunosti kontrolisali zemlju koju su ranije obrađivali gotovo kao [[kmet]]ovi ili čak robovi. On, međutim, nije preraspodelio čitavu zemlju, jer je bogatašima ostavio njihove velike zemljišne posede. U ovome se Solonova vladavina razlikovala od tiranije. Razlika je bila i u tome što se reč "tiranija" jednostavno izbegavala. Pošto je uveo nove zakone Solon je jednostavno nestao, umesto da je ostao da nadzire sprovođenje svojih zakona. To je bila nesrećna okolnost za bivše šestinare, kojima je pomoć i podrška bila izuzetno potrebna tokom prvih godina. Bilo je uobičajeno da seljak koji je tek dobio sopstveni komad zemlje otpočne uzgoj [[maslina]], što je bila osnovna poljoprivredna aktivnost u Atici. Ali, potrebno je da prođe celih dvadeset godina pre nego što maslinjaci počnu da donose plod. Takvi seljaci teško da su mogli da se traže milostinju od svojih bivših gospodara, čije je bogatstvo i privilegije Solon bio smanjio. Umesto toga, oni su spas potražili u pravom tiraninu, [[Pizistrat]]u.

 

 

* [[Pizistrat]]

* [[Klisten]]

 

 

 

{{Plutarhovi životopisi}}

 

 

[[af:Solon]]

[[hr:Solon]]

[[hu:Szolón]]

[[id:Solon]]

[[is:Sólon]]