Epikur – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m ispravke |
m ispravke |
||
Red 22:
Epikur je rođen 341. godine pne. na [[Samos]]u, od oca Neokla Atinjanina i majke Herostrate.<ref name="Istorija helenske etike">Epikur i njegova škola, Miloš N. Đurić, Istorija helenske etike, Beograd, 1987.</ref> Sa 14 godina otpočeo je učiti filozofiju. Prvi učitelj na Samu bio mu je platoničar Pamfil, kod kojeg četrnaestogodišnji Epikur nije našao ono što traži.<ref name="Istorija helenske etike"/> Nakon toga je otputovao u Tej na maloazijskoj obali, gde je cvetala [[demokrit]]ska škola, u kojoj je upoznao [[atomizam|atomističko]] učenje, koja će postati osnova njegova materijalističkog shvatanja prirode.<ref name="Istorija helenske etike"/> Oko 323/2. godine pne. je stigao u Atinu da odsluži vojnu službu. Slobodno vreme upotrebljavao je da sluša predavanja iz filosofije. Po odsluženju vojnog roka vratio se da u Teju produži svoje studije. Kao njegov učitelj u Teju spominje se demokritovac Nausifan.<ref name="Istorija helenske etike"/> Međutim, Epikur je za sebe tvrdio da je samouk, autodidakt. To ne znači da nije slušao predavanja drugih filozofa ili da nije izučavao njihove spise, već, po svedočenju Diogena Laertija, nikoga nije priznavao za svoga učitelja, niti je ikada citirao druge filozofe.<ref name="Filozofski leksikon">Epikur, Filozofija, Enciklopedijski leksikon, Mozaik znanja, Beograd 1973.</ref>
Kad je navršio trideset i jednu godinu života (310. pne.), Epikur je otpočeo svoja predavanja u Mitileni na Lezbu, ali se ubrzo preselio u [[Lampsak]] na Helespontu, poslednje prebivalište [[Anaksagora|Anaksagore]], nakog progona iz Atine. Boravak u Lampsaku, središtu nauke o prirodi, bio je za razvitak njegove škole veoma značajan, jer je tu Epikur zadobio veliki broj pristalica, koji su njegova predavanja sa zanosom slušali. Metrodor, Idomenej, Leontej, Polijen, Kolot i drugi Lampsačani ostaće mu verni prijatelji celog života.<ref name="Istorija helenske etike"/> Iz Lampsaka se preselio u [[Atina|Atinu]] oko 306. godine, u vreme kad je ona dobila natrag političku slobodu. Tu je za osamdeset mina kupio jedan vrt blizu Dipila, koji je postao poznata filozofska škola pod nazivom Epikurov vrt. S učiteljem se preselio i jedan deo učenika, a drugi su ostali u Lampsaku. Školskoj zajednici pripadali su ne samo [[robovi]] nego i [[žene]] koje su bile što žene njegovih učenika, na primer Temista, žena Leontejeva, što [[hetera|hetere]], kao Leontija, Nikidija, Mamarija i druge. Članovi škole bili su učitelju duboko odani i u njemu su videli neku vrstu proroka. Od njegovih učenika najpoznatiji su Metralor i Hermah.<ref name="Filozofski leksikon"/> Epikur je u celom svom ponašanju i načinu života bio primeran, pa su njegovi učenici gledali u njemu više biće i dan rođenja poštovanog učitelja su svečano slavili desetog dana meseca gameliona još za života njegova.<ref name="Istorija helenske etike"/> Njegova tri brata, Neokle, Heredem i Aristobul, takođe su se pridružili njegovoj školi i s njime živeli u bratskoj slozi i ljubavi. Samo se jedan učenik izdvojio iz škole i postao njen najžešći protivnik: strasni Timokrat, brat Metrodorov.<ref name="Istorija helenske etike"/>
Epikur je nalazio jedini zadatak filosofije u tome da ljudima pomogne u njihovim duševnim nevoljama, da im razvedri dušu i da im za ceo njihov život obezbedi osećanje sreće. Po mestu gde je Epikur držao svoja predavanja epikurovci su i dobili ime »filozofi iz vrta«. U svojoj školi Epikur je proveo ostali deo svoga života, punih trideset šest godina, živeći zajedno sa svojim učenicima. Epikur je često pobolevao, i stoga imao vremena i razloga da razmišlja o sebi i o svome životu.<ref name="Istorija helenske etike"/> Pri kraju života je mnogo patio od kamena u bešici, ali je pokazao znatno samosavlađivanje:
| |||