Razlike između izmjena na stranici "Gorgija"

Dodano 1.539 bajtova ,  prije 15 godina
==Retorika==
 
Gorgija se smatra utemeljiteljem [[Retorika|retorike]] kao zanimanja i kao posebne praktično-saznajne discipline. On je veštinu govorenja smatrao identičnom sa veštinom ubeđivanja, što ga je nužno navelo na izučavanje praktične filozofije. OnPrema setome, vežbaoGorgija uje veštinipo "vođenjasvom misli"osnovnom ilizanimanju bio "retor", što je podrazumevalo sastavljanje govora kao posebnih [[DušaUmetnost|dušeumetničkih]]" (ψυχαγογία)dela trajne vrednosti, kojadržanje segovora moglakao upotrebitiposebna kakoveština zau praktičnesaobraćanju ciljeve,sa dobreslušaocima ili(gde rđave,se takoosobita ipažnja uposvećivala [[UmetnostDikcija|umetničkedikciji]], svrhe.melodičnosti Štoi seritmici ovogizgovorenih poslednjeg tičereči, Gorgijarečenica jepa govorio o veštini opravdanei obmane (δικαία ἀπάτη), nazivajućicelih [[Tragedija|tragedijudiskurs]]a, "obmanomte kojugestikulaciji), jete opravdanijenajzad izazivatii negopoučavanje nedrugih izazivati:u podlećitoj jojvetini, jesteneposredno mudrijei negoputem ostatipisanih racnodušan" (fr. 23)udžbenika. Gorgija upoređujeje dejstvou tragedijeovim saktivnostima dejstvompostigao sredstavaveliku zaslavu pročišćavanje,širom što[[Antička podsećaGrčka|Helade]], naa Aristotelovoposebno učenje ou [[KatarzaAtina|katarziAtini]]. (κάθαρσις)Imao je mnogo učenika, a napisao je i prvi udžbenik retorike, koji nam se nije sačuvao.
 
U celini, međutim, je sačuvano nekoliko njegovih govora, od kojih je najpoznatiji onaj pod naslovom ''Pohvala Heleni''. Taj govor ima značajnu književno-umetničku vrednost. U njemu Gorgija obrazlaže kao [[Helena (mitologija)|Helena]] nije kriva što je napustila svoga supruga [[Menelaj]]a i što je napustila [[Sparta|Spartu]] i s [[Pariso]]m otišla u [[Troja|Troju]]. Naime, ona je to mogla učiniti samo iz jednog od četiri sledeća razloga: po [[Sudbina|sudbini]], tj. po volji bogova i po nužnosti; zato što je bila oteta i silom odvedena u Troju; zato što je bila omamljena ljubaznim govorima, jer je moć govora velika; zbog neodoljive moći [[Ljubav|erosa]] (D. 76B 11, 6–20). Svaki od ovih razloga posebno je razvijen.
 
Gorgija se vežbao u veštini "vođenja misli" ili "[[Duša|duše]]" (ψυχαγογία), koja se mogla upotrebiti kako za praktične ciljeve, dobre ili rđave, tako i u [[Umetnost|umetničke]] svrhe. Što se ovog poslednjeg tiče, Gorgija je govorio o veštini opravdane obmane (δικαία ἀπάτη), nazivajući [[Tragedija|tragediju]] "obmanom koju je opravdanije izazivati nego ne izazivati: podleći joj jeste mudrije nego ostati racnodušan" (fr. 23). Gorgija upoređuje dejstvo tragedije s dejstvom sredstava za pročišćavanje, što podseća na Aristotelovo učenje o [[Katarza|katarzi]] (κάθαρσις).
 
==Vanjski linkovi==