Gorgija – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 19:
==Retorika==
Gorgija se smatra utemeljiteljem [[Retorika|retorike]] kao zanimanja i kao posebne praktično-saznajne discipline. On je veštinu govorenja smatrao identičnom sa veštinom ubeđivanja, što ga je nužno navelo na izučavanje praktične filozofije.
U celini, međutim, je sačuvano nekoliko njegovih govora, od kojih je najpoznatiji onaj pod naslovom ''Pohvala Heleni''. Taj govor ima značajnu književno-umetničku vrednost. U njemu Gorgija obrazlaže kao [[Helena (mitologija)|Helena]] nije kriva što je napustila svoga supruga [[Menelaj]]a i što je napustila [[Sparta|Spartu]] i s [[Pariso]]m otišla u [[Troja|Troju]]. Naime, ona je to mogla učiniti samo iz jednog od četiri sledeća razloga: po [[Sudbina|sudbini]], tj. po volji bogova i po nužnosti; zato što je bila oteta i silom odvedena u Troju; zato što je bila omamljena ljubaznim govorima, jer je moć govora velika; zbog neodoljive moći [[Ljubav|erosa]] (D. 76B 11, 6–20). Svaki od ovih razloga posebno je razvijen.
Gorgija se vežbao u veštini "vođenja misli" ili "[[Duša|duše]]" (ψυχαγογία), koja se mogla upotrebiti kako za praktične ciljeve, dobre ili rđave, tako i u [[Umetnost|umetničke]] svrhe. Što se ovog poslednjeg tiče, Gorgija je govorio o veštini opravdane obmane (δικαία ἀπάτη), nazivajući [[Tragedija|tragediju]] "obmanom koju je opravdanije izazivati nego ne izazivati: podleći joj jeste mudrije nego ostati racnodušan" (fr. 23). Gorgija upoređuje dejstvo tragedije s dejstvom sredstava za pročišćavanje, što podseća na Aristotelovo učenje o [[Katarza|katarzi]] (κάθαρσις).
==Vanjski linkovi==
| |||