Ivan Stambolić – razlika između verzija

'''Ivan Stambolić''' ([[Brezova]] kod [[Ivanjica|Ivanjice]], [[5. 11.|5. novembar]] [[1936]] — [[Fruška gora]], [[25. 8.|25. avgust]] [[2000]]) je bio srbijanski političar, koji je 1970-ih i 1980-ih obavljao najviše državne i partijske funkcije, uključujući i funkciju [[predsednik Republike Srbije|predsednika Srbije]].

Stambolić je bio politički mentor [[Slobodan Milošević|Slobodana Miloševića]], velikim delom zaslužan za njegov uspon na [[vlast]]. Milošević mu je sve vreme tokom karijere bio naslednik na upražnjenim funkcijama. Nakon razlaza sa Miloševićem zbog [[nacionalizam|nacionalizma]] krajem 1980-ih Stambolić postaje jedan od njegovih najvećih suparnika.

Svoju političku karijeru, Stambolić je počeo [[1976]]. godine, kada je izabran za sekretara Izvršnog komiteta CK Saveza komunista Srbije. Dve godine kasnije, [[1978]], dolazi na dužnost predsednika Izvršnog veća Srbije. Dok je Stambolić bio predsednik srpske vlade, jezgra političke moći, Milošević je predsednik Beogradske banke, centra ekonomske moći.<ref name="pescanik"/> Po isteku mandata na čelu Izvršnog veća, [[1982]], Stambolić postaje predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda.

Nakon redovne smene partijskog rukovodstva u Srbiji [[januar]]a [[1986]]. godine Ivan Stambolić postaje predsednik SR Srbije, a Miloševiću daje odlučujuću podršku prilikom njegovog izbora za novog predsednika Predsedništva CK SK Srbije. Nakon dolaska na čelo CK SKS, Milošević ojačava partijski aparat, oko sebe okuplja lojalne saradnike i formira frakciju, koja se u proleće 1987. otvoreno sukobljava sa delom komunista koje predvode [[Dragiša Pavlović]] i Ivan Stambolić.<ref name="pescanik"/> Ovaj period je obeležio [[Memorandum SANU|Memorandum Srpske akademije nauke i umetnosti]], koji je uznemirio jugoslovensku javnost. Nakon njegovog pojavljivanja u septembru [[1986]] godine, Stambolić je bio jedan od najoštrijih kritičara tog Memoranduma. Dan nakon objave memoranduma, predsednik SR Srbije Ivan Stambolić ga je nazvao ratnim manifestom za srpske komesare.

Usled naraslih međunacionalnih tenzija između [[Albanci|Albanaca]] i [[Srbi|Srba]], Stambolić je u aprilu [[1987]]. godine poslao tadašnjeg predsednika Saveza komunista Srbije [[Slobodan Milošević]]a na [[Kosovo]] da posreduje u [[srpsko-albanski sukob|sukobu]]. Umesto toga, on se stavio na stranu Srba, koristeći kontrolu nad medijima i partijsku mašineriju za podstrekivanje nacionalizma.<ref>[http://www.post-gazette.com/pg/04242/368273.stm Atrocities in Yugoslavia unraveled much later]</ref> Stambolić je nakon ovoga pokušao organizovati smenu Slobodana Miloševića preko beogradske organizacije Saveza Komunista, čiji je predsednik tada bio [[Dragiša Pavlović]]. Sukob između dve frakcije se sve više produbljivao. Milošević je već imao važne medije pod svojom kontrolom, koji su ga opisivali kao narodnog tribuna, te je na stranu Miloševića stao najveći deo javnosti. U međuvremenu se dogodio [[aziz Keljmendi#Masakr|masakr u paraćinskoj kasarni]] koji je doveo do provale [[albanofobija|anti-albanskog raspoloženja]] širom Srbije i dao dodatnu podršku Miloševiću.

{{citat|Bilo je vrlo ozbiljnih ljudi koji su imali izvesne rezerve prema Miloševicu, pa i sumnje u njegove namere. Sekretar za unutrašnje poslove Svetomir Lalović upozoravao me je da "čitava Srbija priča kako se u srpskom vrhu nesto događa." Čak mi i neki srpski akademici skreću pažnju sa vidnom zabrinutošću. Mole me da prevaziđem sporove sa [[Srpska akademija nauka i umetnosti|Akademijom]], jer, u suprotnom, može doći do potresa, u kojima ću, možda, baš ja biti prva žrtva.<ref name="Portret"/>}}

[[Osma sednica CK SKS|Osma sednica CK SK Srbije]] održana [[24. 9.|24.9.]] [[1987]]. je predstavljala konačni razlaz Slobodana Miloševića i Ivana Stambolića.<ref name="Zbornik"/> Na osmoj sednici Partije, održanoj pred televizijskim kamerama, Miloševićeve pristaše su osvojile većinu te započele [[čistka|čistku]], kasnije nazvanu "diferencijacija", čija je prva žrtva bio Pavlović, a posle njega i sam Stambolić. Na ovoj sednici Pavlović je razrešen svih partijskih dužnosti. Nekoliko meseci kasnije, Stambolić je usled negativne kampanje štampe i ogromnog pritiska javnosti, [[14. 12.|14. decembra]] 1987. na sednici Predsedništva SR Srbije podneo ostavku i povukao se iz političkog života.<ref name="pescanik"/> Osmu sednicu mnogi smatraju uvodom jugoslavenske ratove 1990-ih.<ref name="Zbornik">[http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=09&dd=21&nav_category=11&nav_id=264584 Zbornik "Osma sednica CK SKS"]</ref><ref>[http://www.nwbih.com/news.cgi?ref1=1233 Osma sednica - da li je moglo biti drugacije?]</ref>

{{citat|Siguran sam u jedno - ni prvim ni poslednjim korakom nisam doprineo podizanju ovog strašnog oblaka što nam već nekoliko zamračuje sve vidike. Štavise učinio sam sve što je bilo u mojoj moći da sprečim nacionalni brodolom. Za pohvalu - malo, za utehu - nedovoljno. Jedva savest da podmiri.<ref name="Portret"/>}}

Stambolić je od 1988. nadalje bio neprekidno pod prismotrom Državne bezbednosti Srbije.<ref name="politika.rs"/> U januaru [[1988]] je, na predlog tadašnjeg [[Savezno izvršno vijeće|Saveznog izvršnog veća]] SFRJ, izabran za direktora Jugoslovenske banke za međunarodnu ekonomsku saradnju – „JUBMES“ — čiji je cilj bio da olakša izlazak domaćih preduzeća na strana tržišta. Aprila [[1988]]. godine je doživeo tešku porodičnu tragediju: u saobraćajnoj nesreći kod [[Budva|Budve]] poginula je njegova dvadesetčetvorogodišnja ćerka pod sumnjivim okolnostima. Slobodan Milošević došao je na njenu sahranu, a Stambolićeva supruga Katarina je odbila da mu pruži ruku.<ref name="pescanik"/> Sam Ivan je kasnije dovodio u vezu Bojaninu smrt sa ishodom Osme sednice.<ref>[http://www.nin.co.rs/2001-02/15/16646.html Da li je Ivan nastradao zbog Bojane]</ref>

Ivan Stambolić je, po nalogu Slobodana Miloševića, [[25. 8.|25. avgusta]] 2000. godine otet ujutro u blizini svoje kuće, za vreme rekreacije u [[Košutnjak]]u, od strane pripadnika [[Crvene beretke|Jedinice za specijalne operacije]] MUP Srbije. Stambolić je ubačen prisilno – prijetnjom pištoljem – u kombi, pod izlikom da ide na informativni razgovor. U kombiju su mu na ruke stavljene lisice, noge su mu omotane širokom ljepljivom trakom, kao i usta i oči. Bijelim kombijem odvezen na Frušku goru, gdje je tako svezan čekao da iskopaju raku, nakon čega je doveden do nje, prisiljen da klekne, i da sluša pripreme za vlastitu egzekuciju. Sa dva metka u potiljačni dio glave ga je ubio pripadnik JSO, iz pištolja "pjetro bereta" kalibra 22 LR (5,6&nbsp; mm). Nakon toga je zakopan u pripremljenu raku, a leš je zaliven živim krečom.<ref>[http://www.vreme.com/cms/view.php?id=920460 Državna odšteta za državni zločin]</ref>