Razlike između izmjena na stranici "Fermentacija"

Obrisano 12 bajtova ,  prije 10 godina
m
robot Dodaje: jv:Fermèntasi; kozmetičke promjene
m (robot Dodaje: jv:Fermèntasi; kozmetičke promjene)
[[Datoteka:Cuboid sugar.jpg|thumb|180px|left|Šećer]]
 
Voća se prirodno fermentišu, tako da sam proces fermentaciej datira od pre nastanka čoveka. Međutim, ljudi su uvideli koristi fermentacije i počeli da je koriste u svoje svrhe. Postoje značajni dokazi koji pokazuju da su ljudi fermentovali pića još u [[Vavilon]]u oko 5000 p.n.e., zatim u [[Egipat|Egiptu]] 3000 p.n.e., teritoriji današnjeg [[Meksiko|Meksika]] oko 2000 p.n.e., i u [[Sudan|Sudanu]]u 1500 p.n.e. Postoje takođe dokazi da su Kinezi prvi razvili fermentovano povrće.
 
Fermentacija je proces koji je bitan u anaerobnim uslovima kada [[oksidativnafosforilacija]] nije moguća kako bi se očuvala proizvodnja [[ATP]] molekula putem [[glikoliza|glikolize]]. Tokom fermentacije pirivat je metaboliziran u različita jedinjenja. Primeri fermentovanih produkata su [[etanol]] (alkohol koji konzumiramo), laktička kiselina i [[vodonik]]. Fermentacijom se takođe može proizvesti [[aceton]].
 
 
Produkti fermentacije sadrže hemijsku energiju (znači nisu potpuno oksidovani), ali se smatraju beskorisnim jer ne mogu sami biti metabolizirani bez upotrebe [[kiseonik|kiseonika]]a (ili bilo kog drugog primaoca elektrona kji je visoko oksidovan). Produkcija [[ATP]] molekula fermentacijom je manje efikasna od recimo oksidativne fosforilacije, gde je pirivat potpuno oksidovan u [[ugljen dioksid]]. Fermentacija proizvodi dva molekula ATP na jedan molekul šećera [[glukoze|glukoza]], naspram recimo 36 novonastalih molekula ATP−a aerobnom respiracijom. Uvek imati u vidu da je ATP molekul koji služi kao izvor energije za SVE ćelijske procese.
 
 
Fermentacija je od ogromnog značaja kod kičmenjaka. Koristi se kao veoma efikasan izvor kratkoročne energije, tokom period intezivnog napora, kada je transport [[kiseonik|kiseonika]]a do mišića nedovoljan kako bi se održao aerobni metabolizam. Ovo se dešava pri brzom a kratom trčanju, gde sagoremo jako puno energije, a organizam usled tako brog trošenja energije nema vremena da je zameni novom, sporim procesom, već koristi fermentaciju. Na primer, kod ljudi, fermentacija laktičke kiseline proizvodi energiju koju moćemo da koristimo u period između 30 sekundi do 2 minuta. U ovom periodu brzina produkcije ATP molekula je oko 100 puta veća od one u oksidativnoj fosforilaciji.
 
 
[[Datoteka:Red Wine Glas.jpg|thumb|100px|Vino, produkt fermentacije]]
 
== Fermentovano piće i hrana u svetu, po regionima ==
 
* Svuda u svetu: [[alkohol]], vino, sirće, jogurt, maslinke
* Azija
** [[Indija]]: ačar, gundruk, indijski kiseli krastavci
** Jugoistočna Azija: asinan, bai ming, dalok, miang, buring manga,
[[it:Fermentazione]]
[[ja:発酵]]
[[jv:Fermèntasi]]
[[ko:발효]]
[[lt:Fermentacija]]
108.659

izmjena