Ksenofan – razlika između verzija

Kao što je napisao [[Epika|epsku]] pesmu od nekoliko hiljada [[heksametar]]a pod naslovom ''Osnivanje Kolofona'', tako je sastavio, prema nekim [[Antika|antičkim]] izvorima, i poemu ''Naseljavanje Eleje''. To bi bila najstarija epska dela koja ne govore o [[Mitologija|mitološkim]], nego o istorijskim događajima. Pisao je i elegije, a u [[Grčka književnost|grčku književnost]] uveo je novu vrstu poezije pod naslovom Σίλλοι ''(Rugalice)''. U tim [[Satira|satiričkim]] heksametarskim pesmama, među kojima je bilo i [[jamb]]a i od kojih se sačuvalo desetak fragmenata, oštro je kritikovao i [[Ironija|ironisao]] narodna verovanja i ljudske mane. Mnogi misle da je svoja filozofska razmišljanja izlagao u heksametarskoj poemi ''O prirodi'' (Περὶ φύσεως). Od čitavog književnog rada ostali su samo oskudni fragmenti, pa je o Ksenofanu teško stvoriti sveobuhvatnu sliku.

 

 

Na mesto postojećih bogova Ksenofan postavlja jednog jedinog boga, "najvećeg među bogovima i ljudima, koji smrtnicima nije nalik ni oblikom ni mišlju" (fr. 23), koji "sve vidi, sve promišlja, sve čuje" (fr. 24), koji "bez muke svime gospodari snagom uma" (fr. 25) i koji "uvek boravi na istom mestu i uopšte se ne kreće: niti njemu dolikuje da se vrzma čas ovamo, čas onamo" (fr. 26). [[Aristotel]] u ''[[Metafizika|Metafizici]]'' kaže da je Ksenofan "posmatrajući celinu [[svemir]]a, rekao da jedno jeste bog" (A 5, 986b 18). Prema tome, Ksenofan je očito bio zastupnik [[Monizam|monizma]], a ne bilo kakvog [[Monoteizam|monoteizma]], koji bi uostalom za tadašnju Grčku bio veoma neuobičajen koncept. Ksenofanov bog nesumnjivo je zapravo φύσις, tj. [[priroda]] o kojoj su govorili [[Miletska škola|Milećani]] i [[Heraklit]]. Međutim, ovde se uopšte ne govori o nekim preobražajima te prirode: ona više nije shvaćena kao nešto iz koje sve potiče i u koju se opet vraća, nego stoji iznad svih smrtnih bića i njima gospodari. Ova je priroda tiranska, ali njenu "tiraniju" ublažava to što je ona umna, što upravlja snagom uma i snagom promisli. Ta priroda je nepokretna i ne "dolikuje" joj da se pojavljuje čas ovakvom čas onakvom. Što se pojedinačnih [[Biće|bića]] tiče, "sva bića koja se rađaju i rastu sastoje se od zemlje i [[Voda|vode]]" (fr. 26), a i mi ljudi "svi smo rođeni iz zemlje i vode" (fr. 33). Prema tome, večna i nepromenljiva priroda ([[bitak]]) gospodari nad mnoštvom svih smrtnih bića koja se rađaju i umiru, a ljudska priroda s ovom večno živom i besmrtnom prirodom nema nikakve sličnosti.